Uspenska crkva- arhitektonski, graditeljski i umetnički unikat

Hram uspenja Presvete Bogorodice je arhitektonski, graditeljski i umetnički unikat, sagrađen da zanavek podseća kako su Srbi u Pančevu i Banatu podržali Karađorđeve ustanike.

Mnogi Pančevci ne bi znali da objasne kakvom došljaku, gostu ili turisti zašto njihova „crkva s dva tornja” ima ta dva zvonika.

Uz sva nagađanja i varijante, najkraći odgovor bi glasio: to su dva brata – s ove i one strane Dunava. Šire tumačenje dao je dr Borislav Jankulov, nekada naučnik i hroničar grada na Tamišu, koji kaže da tornjevi Uspenske crkve u Pančevu predstavljaju „srpski narod u dve carevine, a s jednim oltarom, jednom dušom – da doseljenim strancima, u svojoj slavi i veličini pokazuju jaku narodnu svest rodoljubivog i bogatog srpstva u Pančevu”.

Rodoljublje uprkos austrougarskoj vlasti

Istorija se drži činjenica, pa kaže da začetak ideje potiče iz vremena ustanka pod Turcima kada su ovdašnji Srbi, ne mareći, pa i uprkos austrougarskim vlastima, zdušno pomagali ustanike u Šumadiji, hranom, novcem i oružjem.

Za zahvalnost i nagradu sam vožd Karađorđe Petrović poslao je u ovu ravnicu 650 hvati drvene građe za pečenje opeke, pa je crkva izidana za neverovatne tri godine, jer je novac tekao sa svih strana. Samo u danu polaganja temelja sakupljeno je 1.600 forinti priloga, a ni crkvena blagajna nije bila prazna za izgradnju objekta dugačkog 40 metara za koje je potrošeno 200.000 forinti, a za tornjeve i dodatnih 34.000 forinti.

Zapravo, Pančevo s desetak hiljada duša, od kojih su dve trećine Srbi, 1796. godine, najpre je podiglo malu Uspensku crkvu, provizornu kapelu – daščaru sa zvonikom na razmeđi Donje i Gornje varoši.

Drugi korak bio je kupovina placa koji je Pravoslavna crkvena opština platila 1.677 forinti u srebru. Najposle, vernici i dobrotvori Temišvarske episkopije su udružili priloge i 1807. godine udarili temelj jedne od najlepših bogomolja u nas – hramu Uspenja Presvete Bogorodice, svedočanstvu oduševljenja ovdašnjeg življa za oslobođenje Srbije od Turaka.

Dva tornja su već 1810. godine „zasekla” pitomu panoramu grada na Tamišu, a tog vrelog avgusta protoprezviter pančevački Andrej Arsenović rukovodio je osvećenjem bogomolje i prvom liturgijom.

Velelepno zdanje s centralnom osnovom i malom kapelom na vrhu zvonika, nečim sasvim novim u crkvenoj arhitekturi Banata i jedinstvenim u pravoslavlju, podigli su umešni pančevački zidarski majstori Gasals i Fridrih Kverfeld.

Obnova hrama

Sat i zvona postavljeni su u jedan od tornjeva 1824. godine, da bi vek kasnije pančevački veleposednik Petar Miloradović najpre poklonio nekoliko hiljada cigala sopstvene proizvodnje za popločavanje porte i kupio tri nova zvona.

U vreme kada je Srpskom pravoslavnom crkvom upravljao patrijarh Varnava, a zemljom vladao kralj Aleksandar Karađorđević, hram je kompletno obnovljen i fasada obložena veštačkim kamenom. Danas, kao arhitektonski, graditeljski, pa i umetnički unikat, uživa i zaštitu države, a Pančevci su mišljenja da je njihova Uspenska crkva najlepša u čitavom srpstvu.

Prvi zidani ikonostas

Uspenska crkva u Pančevu je i prva u srpstvu sa zidanim ikonostasom, novim elementom koji će ubrzo biti prihvaćen u crkvenoj arhitekturi. Ukrašen je ikonama, za koje istoričari umetnosti kažu da su lep primer klasike i eklektizma, a za to je bio zaslužan tada anonimni, mladi slikar Konstantin Danil iz Alibunara. Njemu je 1829. dat rok od dve godine za taj posao, ali ga je mladi umetnik duplirao. Kada ga je konačno završio, izašao je na dobar glas, te je kasnije izradio i ikonostase u crkvama u Temišvaru, Uzdinu, Dobrici, Jarkovcu…

Crkvena zvona pretopljena u topove

Za vreme Velikog rata, prvobitna zvona Uspenske crkve austrougarska vojska je pretopila za topove, da bi joj ugledni pančevački posednik Petar Miloradović poklonio tri nova. Najveće, teško 638 kilograma poručeno je u Gracu, a druga dva izrađena su u domaćoj livnici „Pantelić” u Zemunu. Čitav posao plaćen je 74.000 dinara, zvona su dopremljena lađom 15. avgusta 1928. godine, da bi njihovo podizanje i montaža trajali punih 12 dana. Na Veliku Gospojinu osvetio ih je mitropolit Ilarion Radonjić, episkop vršački, a među zvanicama bili ministri kraljevske vlade i gradonačelnici Beograda i Pančeva.

Satovima upravlja satelit

Mehanizam sata u desnom tornju polugama prenosi tačno vreme i u levi toranj hrama, koji je inače prazan. Isprva se taj posao radio ručno, navijanjem tegova, a više od tri decenije pomaže električna energija. Duže od dve decenije sat je bio u kvaru, da bi poslednjim remontom proradio blagodareći najsavremenijoj tehnologiji. Naime, mehanizam je povezan sa satelitom, pa kada se menja računanje vremena s letnjeg na zimsko ili nestane struja, sat se sam podešava.

Hram uspenja Presvete Bogorodice je arhitektonski, graditeljski i umetnički unikat, sagrađen da zanavek podseća kako su Srbi u Pančevu i Banatu podržali Karađorđeve ustanike.