Vojvođanska cipovka – hleb sa dušom

Tradicionalni vojvođanski hleb koji se nekada mesio za celu nedelju, poetično nazivaju i „hlebom koji se smeje na mesec“. U istorijskim zapisima prvi put se pominje daleke 1894. godine. Cipovke su prvo pravljene na salašima, a razvojem gradova nastala je potreba da se hleb kupuje. Danas se prava cipovka pravi samo u nekoliko vojvođanskih pekara, ručno se mesi, peče se u takozvanim furunama i ne sadrži aditive.

Vojvođanska cipovka se pravi samo u Vojvodini i nigde više u svetu i ima istoriju dugu više od 300 godina. Oduvek je zahtevala veliku pekarsku veštinu majstora iako sadrži krajnje jednostavne sastojke: belo brašno, vodu, so i kvasac i eventualno malo šećera da bi kvasac bolje “radio”. U istorijskim dokumentima je zapisano da je ovaj hleb morao tri puta da se premesi, dva puta da uskisne, a pre nego što se loptasto testo stavi u peć, zareže se sa strane. Cipovka je obično okrugla ili ima oblik elipse. Gornja kora je u dva nivoa sa polukružnim zarezom na trećini visine i razlikom u visini gornje i donje kore od najmanje dva i po centimetra. Površina kore je zlatno žuta do smeđa, dok je njena debljina najmanje dva milimetra, što cipovki obezbeđuje dugotrajnu svežinu. Boja sredine cipovke je svojstvena belom hlebu sa mogućim nijansama žućkaste, svetlo smeđe i sivkaste boje. Miris je aromatičan sa blagom do izraženom kiselom notom, a ukus prijatno slan.

Vojvodina ima veoma dugu tradiciju u proizvodnji belog hleba. Tradicionalno, su „paori“ u Vojvodini pripremali beli pšenični hleb sa kvascem. Karakteristika „paorskog“ hleba je debela kora, izuzetno prijatan miris i ukus, laka svarljivost i trajnost od nekoliko dana. Veličina hleba zavisila je od broja ukućana, a prosečna masa bila je od 4 do 5 kilograma. Obično bi se pekla dva do tri okruglo oblikovana hleba narezana neposredno pre pečenja u peći tj. furuni sa direktnim ložištem. Proces proizvodnje cipovke obuhvata sledeće operacije: priprema kvasca potom, priprema glavnog testa, deljenje testa, okruglo oblikovanje testa, završna fermentacija, zasecanje testa, pečenje i hlađenje. I tako nastaje neprevaziđena vojvođanska cipovka, hleb sa dušom koji svako jelo na trpezi čini lepšim, ukusnijim i kompletnijim.

Etno bazar „Omoljačka cipovka“ biće održan u sredu, 9. avgusta u 18h, na platou ispred Doma kulture u Omoljici.

Tradicionalni vojvođanski hleb koji se nekada mesio za celu nedelju, poetično nazivaju i „hlebom koji se smeje na mesec“. U istorijskim zapisima prvi put se pominje daleke 1894. godine. Cipovke su prvo pravljene na salašima, a razvojem gradova nastala je potreba da se hleb kupuje. Danas se prava cipovka pravi samo u nekoliko vojvođanskih pekara, ručno se mesi, peče se u takozvanim furunama i ne sadrži aditive.