Za 5 godina pred Sudom u Pančevu 13 tužbi za mobing: Zlostavljanja nema ili se radnici ne odlučuju da traže pravdu?

U poslednjih pet godina (od 2017. do 2021) Višem sudu u Pančevu je podneto 13 tužbi zbog mobinga. Od toga su, prema podacima pančevačkog Suda iz marta ove godine, u toku četiri postupka po tužbama za mobing, a među slučajevima koji su zaključeni nema presuda u korist podnosioca tužbe.

Viši sud u Pančevu u odgovorima za 013info navodi da su samo u prethodnoj, 2021. godini, podnete tri tužbe za mobing. Sa ovim problemom radnici se obraćaju i sidikatima, pa se tako, prema rečima predsednika Saveza samostalnog sindikata Srbije u Pančevu Željka Jelkića, toj sindikalnoj organizaciji u toku prošle godine obraćalo sedam radnika zbog prizužbi za mobing.

On za 013info ističe da nijedan od zaposlenih koji se sindikatu žalio nije Sudu podneo tužbu.

“Zakonodavac je izričit da Sindikat ne može da podnosi tužbu u ime zaposlenog, nego to mora zaposleni lično u svoje ime. I tu se obično priča završava, barem ove koje dolaze do nas”, ističe Jelkić.

Advokat Bojan Petrov, u čijem fokusu su radnička prava, za 013info pojašnjava procedure prijave mobinga.

“Prvo se gleda da se u okviru preduzeća ili firme to reši pa tek onda se ide u postupak pred sudom. Treba reći da kod većih firmi, treba da postoji pravilnik, da postoji lice koje je ovlašćeno da prima informacije u vezi sa mobingom i da ukoliko neko oseti ili misli da su njegova prava na osnovu tog zakona povređena on mora da se obrati prvo tom licu”, kaže Petrov.

On dodaje da nakon obraćanja licu koje je zaduženo za ovu tematiku u preduzeću, sledi postupak mirenja, a da se tek nakon toga ide u sudski postupak.

“Izuzetak od toga je ukoliko je rukovodilac taj koji vrši mobing, onda se ide odmah pred sud”, ističe advokat.

Iz pančevačkog ogranka SSSS ističu da radnike, s obzirom da kao sindikat ne mogu u ime zaposlenog da podnose tužbu, upućuju na postojeću proceduru i rešavanje problema prvo u okviru firme/preduzeća.

„Obično ako ne mogu da reše u predzeću, a u 90 odsto slučajeva ne mogu, na kraju niko ne podnese tužbu za mobing“, ističe Jelkić.

Šta je to mobing?

Termin mobing označava zlostavljanje na radnom mestu i u Srbiji je zaštita od ovakve vrste nasilja regulisana posebnim pravnim propisom – Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji je na snazi od 2010. godine.

Ovim zakonom uređuju se zabrana zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, zatim mere za sprečavanje zlostavljanja i unapređenje odnosa na radu, kao i postupak zaštite lica izloženih zlostavljanju.

U članu 6. ovog Zakona definiše se šta se smatra mobingom:

„Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor“.

Prema ovom Zakonu zlostavljanje je i podsticanje ili navođenje drugih na navedeno ponašanje, a izvršiocem zlostavljanja se smatra poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vrši zlostavljanje na način koji je definisan zakonom.

Koji su razlozi nepodnošenja prijava za mobing

Advokat Petrov objašnjava da je postojanje mobinga teško dokazivo, da je to osetljiva tema i da se ljudi teško odlučuju da pokernu postupak, ali i da ne znaju uvek šta je to mobing.

„Osnovni problem sa mobingom je da je teško dokazivo, zato što u principu ljudi, kolege uglavnom ne žele da daju iskaze i da svedoče. Moja reč protiv vaše. U tim nekim sredinama, mislim na javna preduzeća, ljudi izbegavaju da svedoče u korist kolega da ne bi oni došli u neprijatnu situaciju“, kaže Petrov i dodaje da se zbog toga, ukoliko dođe do mobinga u firmi, ljudi retko odlučuju na to da pokrenu to pitanje pred sudom.

Koliko je efikasno sudstvo u postupcima po tužbama za mobing

Ukoliko se radnik ipak odluči da zaštitu svojih prava traži na sudu, sledi višemesečna borba. Trajanje procesa od podnošenja tužbe do donošenja presude je, prema podacima pančevačkog suda, u proseku sedam meseci i trinaest dana.

Kako proizilazi iz odgovora Višeg suda u Pančevu Portalu 013info za pristup informacijama od javnog značaja, na pokretanje sudskog procesa zbog mobinga se od 2017. do 2021. godine odlučilo 13 radnika.

Uz četiri postupka koja su u toku, ukupno je doneto pet presuda kojima je odbijen tužbeni zahtev, odnosno presude su donete u korist tuženog, od čega su pravnosnažne četiri.

Sud navodi i da su doneta tri rešenja o povlačenju tužbe, dok je jedan predmet rešen na drugi način.

U poslednjih pet godina (od 2017. do 2021) Višem sudu u Pančevu je podneto 13 tužbi zbog mobinga. Od toga su, prema podacima pančevačkog Suda iz marta ove godine, u toku četiri postupka po tužbama za mobing, a među slučajevima koji su zaključeni nema presuda u korist podnosioca tužbe.