Zagađen vazduh ima negativan uticaj na mozak i druge organe
Podeli vest:
Udisanjem zagađenog vazduha ne oštećuju se samo pluća. Nova istraživanja pokazuju da zagađenja iz vazduha imaju negativan uticaj i na mozak, kao i da mogu da utiču na promenu načina razmišljanja.
Studija je utvrdila da dugotrajno izlaganje česticama, sumpor-dioksida i azot-dioksida dovodi do kognitivnih padova kod učesnika studije. Naučnici i zdravstveni zvaničnici i dalje rade na otkrivanju načina na koji zagađivači iz vazduha utiču na mozak, piše N1.
„Pretpostavljamo da zagađen vazduh verovatno nanosi veću štetu beloj masi u mozgu, koja je povezana sa jezičkim sposobnostima“, kaže Ksin Zang, autor studije i istraživač sa Univerziteta u Pekingu.
Prethodne studije su otkrile da ženski mozak u proseku ima više bele mase nego muški mozak, što znači da će oštećenja na beloj masi izložiti muškarce većem riziku od kognitivnog pada.
„Potrebno je još istraživanja da bismo razumeli mehanizme“, primećuje Zang.
Dok kineska studija ističe važnu vezu, trebalo bi je ponoviti da bi se utvrdilo kako zagađenje vazduha menja mozak, kaže Džonatan Samet, dekan „Colorado School of Public Health“.
Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, 93 odsto dece, mlađe od pet godina, svakodnevno udiše zagađen vazduh, što dovodi do problema u razvoju mozga i mnogih smrtonosnih bolesti. „Ovo je neoprostivo. Svako dete treba da diše čist vazduh kako bi moglo da raste i ispuni svoj puni potencijal“, smatra generalni direktor SZO, dr Tedros Adanom Gebreisus.
Tek u protekloj deceniji pojačala su se istraživanja o zagađenju vazduha i zdravlju mozga, primećujući da se bolje razume način na koji čestice ulaze u pluća, kao i način kako ih oblažu.
„Pluća su glavna vrata za ulazak tih čestica“, kaže Samet.
Kao i Zang, Samet kaže da je potrebno još istraživanja da bi se razumeli tačni mehanizmi kojima čestice zagađenja ulaze u mozak, na koje funkcije utiču i koliko dugo tamo opstaju.
„Čestice bi mogle da stignu do mozga nazalnim putevima, odnosno kroz nos ili bi mogle da dospeju u krvotok“, kaže Samet.
Sumnja se da bi šteta mogla nastati i zbog upale. Pored pluća i mozga, studije su takođe povezale zagađenje vazduha sa lošim zdravljem srca i sa dijabetesom.
„Iznenađujuće je koliko je organa uključeno“, dodaje Samet.
Kako objašnjava toksikolog za životnu sredinu Den Kosta sa Univerziteta u Severnoj Karolini, to je zato što je unutrašnja struktura ljudskog tela izuzetno povezana. Pokazalo se da zagađenje vazduha ne utiče samo na pluća, već i na srce, mozak i reproduktivni sistem.
„Kad nešto uđe u telo koje je potencijalno toksično, implikacije su svuda“, kaže on.
Njegov tim sumnja da zagađivači dopiru do mozga kroz krvotok. Sva krv koja napušta pluća prolazi kroz srce, gde se potom ispumpava u ostatak tela.
Kosta sumnja da to aktivira imuni sistem, izazivajući upalu. Vremenom, previše toksičnih čestica mogu da izazovu previše upale.
„Mozak je težak organ za proučavanje“, napominje Kosta.
Ovo relativno novo istraživanje je otežano zbog brojnih faktora koji mogu da izmene hemiju mozga.
„Mozak ima tako složenu mrežu procesa kakvu drugi organi nemaju“, dodaje Kosta.
Pored pluća i nazalnih puteva, čestice zagađenja mogu da dospeju i u creva, i to gutanjem vazduha. One mogu da se apsorbuju u zid creva i tako putuju do mozga.
Nedavna istraživanja pokazuju da je velika izloženost zagađenju iz vazduha povezana sa izmenjenim mikrobiomima creva kod ljudi.
Istraživanje na miševima pokazuje da udisane čestice mogu da promene sastav mikrobioma u roku od nekoliko nedelja.
Promene mikrobioma nedavno su povezane sa kognitivnim funkcijama, ukazujući da zagađenje vazduha može delovati na mozak i ovim indirektnim putem.
Udisanjem zagađenog vazduha ne oštećuju se samo pluća. Nova istraživanja pokazuju da zagađenja iz vazduha imaju negativan uticaj i na mozak, kao i da mogu da utiču na promenu načina razmišljanja.
Podeli vest:
