Zbog čega je motivacija bolja od kazne i kako da podstaknete dete da uči bez prisiljavanja?

Domaći zadatak „u zadnji čas“, učenje nekoliko lekcija za dan i „borba sa gradivom“ za sutrašnji test? Ako ste prepoznali neki od scenarija (ili svaki!) kod svog deteta, znajte da niste jedini.

Neredovno i nerado učenje ubraja se u jedan od češćih problema sa kojim se suočavaju savremeni roditelji. Istina je da je „kampanjaca“ oduvek bilo (možda smo i mi bili jedan od njih). Međutim, uz toliko (digitalne) zabave koja je deci danas dostupna, čini se da je učenje definitivno na poslednjem mestu u njihovom rasporedu – osim ako ne razviju samodisciplinu imotivaciju.

Kako kao roditelji možemo da pomognemo detetu da postigne stepen odgovornosti da uči redovno i na vreme? Zbog čega je motivacija bolja od kazne? Kako da podstaknete dete da uči, a da mu niko ne kaže? 

Uzmi knjigu malo, jesi li učio danas? – zašto „metoda prisiljavanja“ ne radi

Ključna razlika između prisiljavanja i motivisanja vašeg deteta da uči svodi se na to kakvu atmosferu ste stvorili za učenje. Svaki put kada terate dete da čita/reši zadatak/nauči lekciju, dete zapravo doživljava učenje kao negativno iskustvo koje u njemu izaziva ogorčena osećanja. Prisiljavanje je kontraproduktivno, jer je vrlo verovatno da dete neće biti toliko efikasno (neće biti odličnih ocena). Ujedno, sprečavate ga da prirodno razvije samodisciplinu.

S druge strane, ako istinski motivišete dete, pokrećete njegovu radoznalost, stimulišete ga da otkrije nešto novo. Dalje, to vodi ka učenju sa razumevanjem, kao i boljim rezultatima na testovima.

Prisiljavanje deteta da uči „lak izlaz” za roditelje ili ipak ne?

Kao roditelj, možda ćete biti u iskušenju da naterate svoje dete da uči. Kada imate gust raspored i porodicu o kojoj treba da brinete, prirodno je da želite da rešite problem na najbrži i najjednostavniji mogući način. U tom slučaju nije iznenađujuće ako se odlučite za „lakši put“: idi u sobu i završi taj domaći!

Međutim, čak i ako ovo „instant rešenje“ deluje u datom trenutku, posle izvesnog vremena postaje jasno da samo produžavate problem. Prema tome, umesto da „terate“ dete da uči, potražite način da ga motivišete i uskoro će to raditi samo bez vašeg zahteva.

Šta ako dete odugovlači sa učenjem?

Kako da izgradite radnu naviku i podstaknete dete da redovno uči, ako ono odugovlači i odlaže pisanje domaćeg zadatka? Nije retkost da se dete nakon škole oseća toliko preopterećeno da ne želi „da ima ništa sa učenjem“ kad se vrati kući. Naravno, krajnji ishod vam je poznat – domaći će uraditi tek kada ih primorate.

Koji je najbolji način da izbegnete „silu“ i motivišete dete da ranije završi svoje obaveze?

Najpre, pokažite svom detetu koliko vam je drago što ga vidite posle škole. Dopustite mu da se malo odmori i radi neku aktivnost koja nije povezana s učenjem. Možda može da izađe van da se provoza biciklom, igra košarku sa društvom ili igra omiljenu video igricu. Kada se detetov mozak odmori od učenja u školi – iskoristite trenutak da ga podstaknete da započne domaći zadatak.

Ovaj pristup bi trebalo da omogući detetovom telu i umu dovoljno vremena za odmor i tako mu pruži priliku da postane motivisano da ponovo uči. Idealno bi bilo da nakon završenog domaćeg zadatka i pre odlaska na spavanje dete ima još prostora za igru i opuštanje.

Šta kad dete tvrdoglavo odbija da uradi domaći zadatak?

U nekim slučajevima, detetovo odugovlačenje sa domaćim zadatakom uprkos roditeljskom taktičkom pristupu može loše završiti. Nije isključeno da kao roditelj ostavite dovoljno vremena za odmor, a da dete nakon toga i dalje ne želi da radi domaći. Kako se boriti sa detetovom tvrdoglavošću i otporom i zainteresovati ga za knjigu?

Za početak, napravite zajedno nedeljnu kontrolnu listu zadataka. Neka svaki put kada završi neku obavezu obeleži to. Primera radi, u ponedeljak možete kao glavnu obavezu staviti domaći zadatak, u utorakčitanje dve stranice knjige, u sredu rešavanje tri zadatka iz matematike, itd. Pored svakog zadatka stavite kvadratić za potvrdu. Deca vole da „štikliraju“, to im pomaže da vide koliko su postigli.

Ako su sva polja za potvrdu označena do kraja nedelje, obećajte im neku nagradu. Nekad će to biti omiljeni slatkiš, nekad odlazak u bioskop ili spavanje kod drugarice. U svakom slučaju, ako se dogovorite oko zadataka i nagrade, vremenom ćete kod deteta izgraditi naviku da sve svoje školske obaveze završava blagovremeno.

Šta kad detetu svaka obaveza brzo dosadi?

Ako se vaše dete žali da mu je zamorno da radi domaći, pribegnite zabavnim rešenjima – pretvorite domaći zadatak u igru! Pomognite mu da reši matematičke probleme i izazove koristeći igračke za demonstraciju. Omiljeni autići mogu da budu korisno sredstvo za učenje sabiranja i oduzimanja ili složenijih računskih operacija kao što je množenje i deljenje.

Približite mu gradivo iz fizike i hemije uz pomoć “kuhinjskih” eksperimenata. Primera radi, možete naučiti školarca da napravi „vulkan“ tako što ćete u činiju sa sodom bikarbonom nasuti sirće. Svaki postupak koji čini domaći zabavnim je korak bliže snažnoj motivaciji kod deteta za učenje.

Šta kad je detetu domaći „pretežak“ ili rešavanje predugačko traje?

Vreme je neretko najveći protivnik i dece i roditelja kad je u pitanju učenje. Ako se zadaci odlažu, ostavljaju za poslednji čas, lako je pretpostaviti da će detetu popustiti koncentracija zbog pritiska ili umora, kao i da će roditelji izgubiti strpljenje.

Međutim, vreme može da bude naš saveznik ako se pravilno postavimo i uzmemo u obzir činjenicu da deca u mlađem uzrastu uglavnom ne razumeju vreme baš kako treba. Ako se vaše dete žali da pisanje domaćeg zadatka ili učenje lekcije predugačko traje, možete isprobati jedan mali eksperiment. Pitajte ga da li želi da uči 20 ili 200 minuta. Velike su šanse da će se opredeliti za kraću varijantu. Pokrenite tajmer i izazovite ga da završi pre nego što istekne vreme. Ovo može da pomogne detetu da se postepeno prilagođava sve dužim zadacima, ostane motivisano i pritom razvije samopouzdanje.

Takođe, nemojte određivati neki zadatak ili lekciju kao „teške“, jer zvuči demotivišuće. Kada detetu kažete da je neki zahtevan zadatak težak, poverovaće da ne može da se nosi sa izazovom i da ga nikad neće rešiti. Umesto toga delite zadatke na „veoma lake“, „lake“ i „skoro lake“. Kada kažemo da je neka lekcija laka, dete se i pre učenja oseća spremno da savlada gradivo.

Ne zaboravite da pohvalite dete

Ako se potrudite da svom detetu olakšate proces domaćeg zadatka, pokazaćete mu da ste na njihovoj strani. Ujedno povećavate njegovo samopouzdanje i motivišete ga da uči. Ne potcenjujte moć pohvale! Kada pohvalite dete jer je na vreme, tačno i staloženo završilo domaći zadatak ili naučilo lekciju, zapamtiće taj osećaj postignuća i nastaviće da se trudi.

Vremenom, kada se sa roditeljskom pohvalom i podrškom udruže i odlične ocene – dete će uvideti korist redovnog učenja i odoleće „kampanjskim zamkama“.

Domaći zadatak „u zadnji čas“, učenje nekoliko lekcija za dan i „borba sa gradivom“ za sutrašnji test? Ako ste prepoznali neki od scenarija (ili svaki!) kod svog deteta, znajte da niste jedini.