Novosti: Par iz Jabuke tvrdi da im je dete ukradeno posle porođaja u Pančevu pre gotovo pola veka

Ceo život sumnjamo da nam je dete umrlo posle porođaja. Nema dana sve ove decenije, evo punih 48 godina, da ne pomislimo na njega. Sanjamo ga oboje i ubeđeni smo da je naš sin živ i da je odrastao u nekoj drugoj porodici.

Ovako, gotovo u dahu govore Mirsa (74) i Slave (75) Brzevski iz Jabuke kod Pančeva, koji tvrde da im je beba ukradena u pančevačkom porodilištu. I posle toliko vremena nadaju se da će ga pronaći i, kako kažu, „konačno upoznati“, pišu Novosti.

“Suprug me je 4. februara 1973. godine dovezao u bolnicu na porođaj oko sedam sati uveče”, priča Mirsa.

“Sve je bilo u redu i porodila sam se u toku večeri. Doktor mi je pokazao bebu dečaka, čula sam ga kako plače i onda su ga odneli na odeljenje za decu. Doktor me više puta obilazio i svaki put me je pitao nešto privatno – „imam li još dece“. Rekla sam da imam trogodišnjeg sina. Na kraju je došao i rekao mi: „Mirso, da se zavijemo i ja i ti u crno, beba je preminula“. Ja u čudu, nisam mogla da dođem sebi. Pitala sam ga kako kad je sve bilo u redu, a on mi je odgovorio da sam mlada i da ću imati još dece”, kaže ona i dodaje da je ceo dan u bolnici preplakala.

Njen suprug Sleve kaže za Novosti da su mu te noći iz bolnice javili da je dobio sina i da je čašćavao prijatelje.

“Ujutru oko 10 odem do bolnice da ih vidim, žena izađe na prozor i plačući mi kaže da nam je dete preminulo”, seća se Slave trenutka koji nikada ne može da zaboravi: “Nađem doktora, a on kaže: „Dešava se“. Tražio sam da vidim bebu, da izvade krv meni i njoj, ali nisu mi dali. Tražio sam da sahranim svoje dete, ubeđivao sam se sa njima, ali bili su uporni da ne može i da to mora da uradi bolnica. Napravio sam dar-mar, galamio, posvađao se, ali nisu mi dali da vidim i uzmem dete da sahranim. Doveli su nekog Tomu, za kojeg su mi rekli da sahranjuje te bebe i tražili mi 50 maraka za sahranu, jer sam ja radio u Nemačkoj. Opsovao sam ih i tad je došao portir i izbacio me iz bolnice”.

Slave priča da je sutradan opet u bolnici tražio da vidi preminulo dete, ali mu nisu dali, niti je mogao da vidi doktora. Ni u opštini, tvrdi, nije mogao da dobije ni umrlicu, niti bilo kakve informacije.

“Kad se pre nekoliko godina pokrenula ova priča o sistematskoj krađi beba, počeo sam da tražim dokumentaciju”, priča Slave.

“U bolničkom protokolu napisano je da je vreme porođaja moje žene 5. 2. 1973. u 1 čas, ali se vidi da je prepravljen datum i da je prethodno pisalo 4. 2, a onda prepravljeno u 5. 2. U opštini su mi dali izvod iz matične knjige rođenih i umrlih i to za neko drugo dete od neke druge žene iz Alibunara, koje se rodilo i umrlo istog dana – 4. februara 1973. Kada sam matičarki u opštini na to skrenuo pažnju, ljutito me pitala ko mi je to dao, zadržavši i potom izgužvavši papir”, nastavlja priču Slave.

Slave priča i da ga zatim šalju u Jabuku po izvode, iako je dete rođeno u Pančevu, ali, kako svedoči, na papiru je pisalo da je dete mrtvorođeno, a, kako ponavlja – nije.

“Pisao je i datum 5. 2. 1973. u 10.00. Opet se vraćam u Pančevo i tamo mi druga matičarka daje prijavu o rođenju u kojoj dete vode pod nepotpunim matičnim brojem i datumom rođenja 6. 1. 1973. Na njoj stoji i potpisano ime moje supruge, koja kaže da ništa tada u bolnici nije potpisivala i službenika bolnice koji je potpisao papir i na mestu gde treba majka da se potpiše”, ističe on.

Sve je počelo 1975. godine

U knjizi „Rođeni da nestanu“ dugodišnjeg novinara „Novosti“, pokojnog Miše Ristovića, opisani su nestanci novorođenčadi, u periodu od 1975. do 1990. godine.

Ristoviću su se sa svojim sumnjama godinama javljali bračni parovi koji su svedočili „o novootkrivenim detaljima o svojoj, navodno umrloj deci nakon porođaja“. Pored osoba iz Srbije, svoju muku opisali su i pojedine osobe iz bivših republika nekadašnje zajedničke države.

Dete im nije sahranjeno u Pančevu

Advokat Brzevskih Tomislav Bojković kaže nam da su oni na osnovu Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, podneli predlog Višem sudu u Beogradu za utvrđivanje činjenica o statusu njihovog deteta.

“Sud službeno treba da traži od bolnice informacije koji tim je porodio Mirsu, ko je bio lekar, ko babica. Iz pogrebnog preduzeća u Pančevu su već odgovorili sudu da dete tih roditelja nije sahranjeno ni na jednom groblju u Pančevu”, kaže Bojković.

“Iz bolnice su do sada poslali potvrdu da nije rađena obdukcija te bebe, da ne poseduju parafinske kalupe sa tkivima, niti ima dokaza kada je i gde sahranjena”, dodaje.

Ceo život sumnjamo da nam je dete umrlo posle porođaja. Nema dana sve ove decenije, evo punih 48 godina, da ne pomislimo na njega. Sanjamo ga oboje i ubeđeni smo da je naš sin živ i da je odrastao u nekoj drugoj porodici.