Piše dr Miroslav M. Tepšić, specijalista urgentne medicine iz Pančeva: Neke nelogičnosti po pitanju Kovid-19 pandemije

Nažalost veliko razočarenje je i kod naroda i kod jednog broja medicinskih radnika koji uviđaju mnoge nelogičnosti po pitanju Kovid-19 pandemije ali ne mogu protiv „mašinerije“ u službi farmaceutske industrije. Navešću samo neke: 

 

1) Mešanjem bolesnih, potencijalno zaraženih i nezaraženih (primer pacijenata koji čekaju pregled pred kovid ambulantama) ne može se nikako smanjiti broj obolelih već on može samo da se poveća. Ovo ne može biti u interesu naroda niti u interesu medicinara već samo u interesu farmakoprofitera. 

 

2) Svi smo mogli čuti na početku epidemije jedinstven stav članova kriznog štaba da će sa povećanom stopom zaražavanja virus u populaciji da slabi i da će se tako doći do kolektivnog imuniteta. Posle godinu dana ne samo da nemamo slabljenje virusa već smo neprekidno bombardovani pričom o novim sojevima koji navodno imaju ozbiljnije posledice.

 

3) I pored informacija da je određeni broj pacijenata posle prve vakcine završio u bolnici, nikome ne pada na pamet da odgovor potraži u mogućim nuspojavama i nesavršenostima vakcine već se sva krivica pronalazi u neodgovornom ponašanju obolelih.

 

4) Ista je priča i po pitanju pojave „talasa“ i „pikova“ epidemije. Uvek se krivica  traži u obolelima, od kojih su mnogi u gotovo neprekidnoj izolaciji ili se pridržavaju svih mera, i pored svega se razboljevaju.

 

5) Niko ne postavlja pitanje, sem malog broja lekara, zbog čega su se menjali kriterijumi pri PCR testiranju to jest broj PCR ciklusa – naime, imamo primere Francuske i Nemačke u kojima su povećavali broj ciklusa sa 25 na 50 kada je trebalo povećati brojeve „zaraženih“, a smanjivali su na 25 kada je trebalo pokazati da epidemija jenjava. 

 

6) Pouzdanost PCR testova je takođe jedan od velikih problema kao i činjenica da svi PCR pozitivni nisu istovremeno i bolesni. Na ovaj način se opterećuje zdravstveni sistem i tako se iz vidokruga gube oni pacijenti sa ozbiljnom kliničkom slikom. 

 

7) Možda i najvažniji razlog za razočarenje i manjak poverenja običnog čoveka jeste podređeni položaj svih drugih pacijenata koji imaju teške i hronične bolesti – time je ostvarivanje njihovih prava i potreba u sistemu zdravstvene zaštite veoma ugroženo. 

 

Dakle, ne mogu se oteti utisku da je svetska populacija u nemilosti beskrupuloznih manipulatora. Jasno je da virus postoji, ali je isto tako jasno da se opstruišu svi pokušaji naučnog dokazivanja prirode virusa, njegovog efikasnog lečenja i uspeha terapija koje nisu skupe, ali su pokazala ohrabrujuće rezultate. Sve se svodi na teror zatvaranja, izolacije, nošenja maski i vakcinacije i na ubeđivanje da je to nova realnost sa kojom se moramo pomiriti.