“Avgust u okrugu Osejdž” u Kulturnom centru

Tri sestre Veston, Barbara, Karen i Ajvi, vraćaju se kući da bi podržale i pomogle majci Vajolet u teškim trenucima. Situacija će se promeniti s lošeg na gore kad se ispostavi da se njihov otac udavio. Šira porodica dolazi na sahranu, ali vrućina u vazduhu i visoka temperatura (42 stepena!) dodatno će se zapaliti iznošenjem tajni i laži na videlo ispod krova porodične kuće. “Meni ništa ne promiče. Sve ja vidim!”, vikne Vajolet u jednom trenutku. “Vrelo ništavilo“ izgara u klaustrofobičnoj Vajoletinoj kući, gde se trajno naselila “duhovna potištenost“, onako kao što se u svaku poru gnjilog porodičnog stabla Vestonovih zavukla trulež. Likovi s “tragičnim izrazima lica“ mogu pobeći iz te kuće, ali ne i od sebe samih.

Atelje 212