PANČEVAČKI ČUVARI ROKENROLA: Zoran Ilić – ne razmišljam gde je rokenrol u svetu ili u Srbiji, trudim da bude što više rokenrola u Pančevu

Zoran Ilić je potpredsednik Udruženja rok muzičara Pančeva i vlasnik škole gitare „Gitarta“ ali pre svega zaljubljenik u rokenrol.

– Ideja rokenrola nije samo muzika. Ona je samo jedan deo svega toga. Mi smo u Pančevo došli kao porodica progonjenog urednika Borbe, koga su skrajnuli i poslali u Pančevo da bude urednik Pančevca. Pa je i ovde došao u sukob sa ljudima iz Komiteta jer je kritikovao izgradnju Južne zone. Ja sam odrastao po toj Aristotelovoj „Drag mi je Platon, ali mi je draža istina”. U toj nekoj buntovničkoj atmosferi u porodici učili su me da stalno iskazujem svoje mišljenje bez obzira na to šta drugi misle. To je jedan od razloga moje privrženosti rokenrolu. Odrastao sam uz gitaru jer sam neuspešno svirao violinu po želji roditelja. Prvo što sam uradio kad su mi kupili violin je da sam je okačio pomoću parčeta kanapa oko vrata i počeo da sviram. Poslali su me kod Ernesta Krumesa, ali bezuspešno. Onda sam krenuo na gitaru i ostao. Prva ploča koju sam dobio i koja me je definitivno zakucala u taj žanr je “Poppa Joe” grupe Sweet. Sledeći singl koji sam dobio je T-Rex “Children of the Revolution” I naravno na nekoj od tih klinačkih zabava otkrivam Rollingstones-e I to je bilo to – to je taj muzički aspekt, priča nam Zoks.

Mnogi tvrde da je rokenrol mrtav, ali se Zoks ne slaže s njima.

– Moram da se vratim na jednu tribinu koju je pre tri godine vodio Ivan Ivačković, a gosti su mu bili naši eminentni muzičari Srđan Gojković Gile i Zdenko Kolar i priča se povela o tome gde je rokenrol danas, ima li mu spasa. Na kraju se ispostavilo da mu spasa nema, već da je umro sa čim se ja nikada neću složiti. Rokenrol je kao i sve što ima svoj uspon, zenit i svoj silazak da bi oslobodio prostor za nešto drugo, se pomerio iz fokusa, ali nije ni blizu toga da je mrtav. Kakva je situacija u svetu, pa ovo je najplodnije tlo za neki novi uspon rokenrola. Mi toliko tema za rokenrol tekstove danas imamo, kao što je nekada bio rat u Vijetnamu, imamo takve tenzije i nezadovoljstvo da je samo pitanje ko će da to pokrene. Plodno tle za rokenrol postoji, samo je pitanje da li mladi imaju dovoljno entuzijazma za to, a ja za razliku od svojih kolega, duboko verujem da rokenrol u sebi ima tu snagu.

On već 10 godina drži školu gitare i radi s mladima

– Mladih ima, samo što su oni negde skriveni, njihova želja da napreduju postoji, samo treba da znaju gde to da pronađu. Škola Gitarta postoji evo već 10 godina i ja sam strašno ponosan što je nje izašlo mnogo dece koji su ozbiljno to shvatili i na kraju su iz tih njihovih ozbiljnih namera nastali i ozbiljni bendovi. Tako danas imamo jako popularne bendove u Pančevu koji su nastali upravo iz škole Gitarta. Pre svega mislim na Rampu koja bi sad bila u vrhu da nije bilo korone, zatim Sindrom koji je snimio CD i svirao na Beer festu, Nestašni, Super ego, Runaway… Samo je iz te škole izašlo šest-sedam bendova. Da je izašlo pola od toga ja bih bio prezadovoljan. Shangri-la i Simple text nisu bendovi iz te škole, ali sam im mentor. Oni vežbaju u Studiju Gerila i ja radim sa njima. I oni su deo tog projekta koji se ja trudim da forsiram i kroz Dane pančevačkog rokenrola gde se trudimo da podržimo mlade i to kroz dve kategorije – „Mladi naraštaji“ i „Mladi bendovi“. Strašno je važno za njih da nastupaju i mi se trudimo da im pružimo priliku. Trudim se da ne razmišljam gde je rokenrol u svetu ili u Srbiji, ali se trudim da bude što više rokenrola u Pančevu.  Ti mali bendovi koji su tek nastali ne mogu da skupe toliko publike da napune jedan Apolo, pa smo mi u dogovoru sa vlasnikom Pogona odlučili da na jesen napravimo Rokenrol Gerila korner gde će mladi bendovi moći da sviraju. Čovek ima odličan prostor i imao je volju da nam izađe u susret, Gerila će dati kompletnu opremu bez naknade, oni sviraju bez naknade, ali imaju priliku da dovedu svoju publiku, imaće podršku udruženja. Tako će jednom nedeljno da se održavaju svirke mladih bendova u Pogonu.

Ovo su osmi Dani pančevačkog rokenrola, a samo na prvim Đeka nije bio domaćin.

– Mislim da je tada imao neki zdravstveni problem. Ovogodišnji Dani pančevačkog rokenrola biće posvećeni Đeki, ali i svim ostalim preminulim muzičarima kojih je nažalost jako mnogo. Sećam se svog prvog nastupa na Gitarijadi, to su bile čuvene Gitarijade na platou Doma omladine, ja sam imao petnaest godine. Oko mene svi veliki Janko, grupa Yo-Yo, braća Antić, Spektar, Bauk, Baš Čelik, i ja sam imao strahovitu tremu – treba da sviram i pred njima i pred publikom. A mi klinci. I on je čuo kako sviramo, jer bila je audicija u prostorijama Abraševića, i vidi me kako od te silne treme stežem onu gitaru. I kad su najavili moj bend, a on mi kaže “hajd sad idi gore i j… im kevu”. To nikad neću da zaboravim.

Dani pančevačkog rokenrola koje organizuje Udruženje rok muzičara Pančeva će se održati u četvrtak i petak na platou ispred Kulturnog centra.

Četvrtak, 2. septembar:

• Gitarta, Boris & Damjan – mladi naraštaji
• Sample text – mladi bendovi
• Cenzura – asovi r’n’roll-a
• Kreativni nered – asovi r’n’roll-a
• Bend Dvesto plus – veterani

• Mihajlo & Friends- mladi naraštaji
• Šangri-la- mladi bendovi
• Magacin – asovi r’n’roll-a
• Rezervni Plan – asovi r’n’roll-a
• Panch band- veterani

Zoran Ilić je potpredsednik Udruženja rok muzičara Pančeva i vlasnik škole gitare „Gitarta“ ali pre svega zaljubljenik u rokenrol.