DOLOVO: Život je postojao i pre društvenih mreža

Kao rezultat višemesečnih radionica o produkciji, montaži i snimanju, koje su pohađali osnovci i srednjoškolci iz Dolova, snimljen je hibridni dokumentarac „Dolovobook“.

Mladi Dolovčani razgovarali su sa starijim sugrađanima o njihovoj mladosti, a film je zamišljen kao društvena dolovačka mreža.

– Oni su poredili komunikaciju pre toga, šta je nekada bio korzo, to je možda ono što je danas Tinder. Imamo jednog majstora koji je prvi uspostavio razglasnu stanicu tj. zvučnike preko kojih je obaveštavao radnike oko njiva, ako se nekome izgubi ovca. On je bio jedna vrsta Tvitera danas. Imamo zanimljive priče iz bioskopa, slušali smo o ljubavnim pričama koje su tu nastajale, brakovi koji i dan danas postoje – kaže jedna od pokretačica inicijative Marija Rodić.

Film je rađen hibridno, miksom savremenih načina montaže i tradicionalnih intervjua. Mladi, koji su pohađali radionice, interesovali su se za različite žanrove i poslove – dok su neki snimali, neki su radili produkciju.

Osim što su naučili i stekli nove veštine, rad na filmu podstakao je mlade da istražuju svoju zajednicu.

Sve radionice koje su mogle da se održe uživo bile su u Domu kulture u Dolovu, u nekadašnjoj bioskopskoj sali. Kada zbog celokupne situacije sa koronavirusom okupljanja nisu bila moguća imali su onlajn radionice.

– Imali smo radionice o digitalnim medijima, pa je i bilo zanimljivo da se održi onlajn. Dolazili su nam mladi iz Pančeva, ali i iz sela u blizini. Zainteresovanost mladih je bila sve veća, pa ih je i vremenom bilo sve više – kaže ona.

Pripremanje za snimanje, kao i samo snimanje filma privuklo je pažnju svih meštana, pa su se osim mladih uključili i oni stariji.

– Ono što mi je naročito drago je što pored njih su se uključili i stariji sugrađani, da daju intervjue, da objašnjavaju kako su se igre igrale u njihovo vreme, daju rekvizite… Zaista nisam očekivala da će i direktor Doma kulture da se uključi koji je čak i snimio songove za film, odsvirao i otpevao. Tako da sada imamo i autorsku muziku za film – navodi Rodićeva.

Tokom trajanja radionica je, dodaje, svima bilo lepo i prijatno, a i mnogo su naučili jedni od drugih – i mlađi od starijih i obrnuto.

Inače, udruženje Satibara koje je pokrenulo inicijativu „Pozdrav iz kraja“, osnovalo je inkluzivni filmski klub „Moj krupni plan koji postoji od 2016. godine u Beogradu.

Ideja im je da decentralizuju umetnost i kulturu. U početku su radili jednokratne filmske kampove od po nekoliko dana, a ove godine su uspeli da organizuju program od osam meseci u selu.

Oni su uspeli da u Dolovu organizuju višemesečne radionice i tako na svoj način decentralizaciju kulturu.

Satibara je osnovana sa ciljem da se udruženim snagama proizvode aktivistički sadržaji i afirmiše filmska i pozorišna kultura i sloboda.

Vremenom su se najviše posvetili filmskoj umetnosti kao jezikom kojim se bore protiv diskriminacije i kojim žele da doprinesemo zdravijoj i ravnopravnijoj zajednici.

Satibara je član Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS), a svoj najveći doprinos društvu pruža kroz MikroFAF festival, projekte za mlade i angažovana filmska ostvarenja.