Fotografija kao „ventil“

Zoltan Bisak, nastavnik  tehničkog i informatičkog obrazovanja u OŠ „Đura Jakšić“ u Pančevu, dobio je plaketu „Zlatni suncokret“ – prvu nagradu za pojedinačnu fotografiju na ovogodišnjem, 43. Salonu umetničke fotografije “Žisel” u Omoljici. Široj javnosti je postao poznat nakon prve nagrade na foto konkursu “IndiaSerbia”. Od početka godine osvojio je zlatnu medalju za fotografiju u Boru, treću nagradu za eksperimentalnu fotografiju u Izraelu, bronzana medalju za portret u Zaječaru, zlatnu medalju Britanskog kraljevskog udruženja fotografa i još jednu bronzu  u Smederevu. Iako kaže da ove godine nije slao fotografije na mnogo konkursa, impresivan Zoltanov učinak nam je poslužio kao povod za razgovor.

Ovo nije prvi put da si nagrađen na “Žiselu”?

„Nije, ovo je treći put da dobijam nagradu na „Žiselu“, prvi put sam dobio prvu nagradu za kolekciju pre četiri godine, prošle godine sam dobio treću nagradu za kolekciju i ove godine prvu nagradu za pojedinačnu fotografiju.“

Šta zaista fotografija predstavlja za tebe?

„Fotografija za mene predstavlja „ventil“. Opuštanje i odmor od svog ovog stresa. Međutim, desi se da nekada bude i suprotno. Kada poželiš da nešto uradiš, pa ti ne ide, dođe do neke blokade, onda sve to pređe iz opuštanja u opterećenje. Generalno, to je jedan način na koji ja ispoljavam sebe i, da kažem, korisno trošim svoje vreme. Radim dosta sa decom,  koja vole da fotografišu. To mi daje motivaciju da dodatno radim. Ponekad mi se čini da mi je dosadilo, a onda mi neko od dece pošalje poruku „kad ćemo da imamo sekciju“, pa se skupimo, tada neko od dece napravi dobru fotografiju, pa me motiviše da ja napravim dobru fotografiju i to se sve vrti u krug. Svake godine kažem sebi – neću da učestvujem u organizovanju ivanovaćkog foto safarija, idem na godišnji odmor, pa ipak ne odem i organizujem foto safari. Problem je što se sve oslanja na jednog čoveka. Nema tu tima koji će to da odradi. I, mislim, čim mene nema verovatno neće biti odrađeno. Pokušao sam da uključim ljude, ali je teško, čim se volontira, čim tu nema para, nema ni ljudi koji će to da rade.

Voleo bih da ljudi malo ozbiljnije shvate fotografiju. Da shvate da fotografija nije samo pritiskanje dugmića na foto aparatu. Kada neko vidi dobru fotografiju, često čujem „pa ja sam bio tu, mogao sam ja da je napravim“.  Pa što je ne napraviš? Nije ni cilj da ti odeš 1000 kilometara da bi napravio fotografiju. Napravi je tu gde jesi i nateraj ljude da obrate pažnju na nju.

Danas ne moraš da imaš gotovo nikakvo predznanje za pravljenje tehnički dobre fotografije. Mnogo ljudi ne shvata da se dobra fotografija ne zasniva samo na oštrini, već  i na temi i kompoziciji. Nije svejedno pronaći taj trenutak koji prikazuješ, a i kada ga pronađeš, moraš da odrediš ugao, izrez i još ponešto da bi ta fotografija zaista postigla efekat koji želiš.“

Na pragu si da postaneš Kandidat majstor fotografije Foto saveza Srbije.  Bodove si skupio, nedostaje ti samostalna izložba. Kada ćeš da ispuniš taj uslov?

„Planiram. Pre samostalne izložbe biće jedna zajednička u Brestovcu, a čekam termin u Galeriji Kulturnog centra da bih napravio svoju prvu samostalnu izložbu. Tema če biti „Indija“ i biće  između 45 i 50 fotografija.  Odabrao sam 30 fotografija za ovu zajedničku izložbu, ali ću proširiti sa još 15-20 za samostalnu. Obećao sam Pančevcima da ću im pokazati kako je bilo u Indiji. Podeliću besplatne kataloge, pa će svako ko pogleda izložbu moći da odnese kući deo tog mog pogleda na Indiju.“

Vodiš foto-grupu „Dunavac“ koja je izuzetno uspešna. Planiraš li da taj svoj rad s mladim fotografima proširiš?

„Naša foto grupa „Dunavac“ se sa izložbi gotovo uvek vrati sa nekom nagradom, onda se deca pomalo i uobraze. Da bismo napravili veću konkurenciju,  i da bismo proširili fotografsko znanje, pokušaću, uz pomoć Foto saveza Serbije da uvedem opet foto sekcije u škole. Planiramo da u septembru napravimo radionice i predavanja, na koja će biti pozvane sve škole iz Pančeva. Trebalo bi da pozovemo po jednog nastavnika i po dva ili tri učenika koji bi nakon te edukacije mogli da formiraju foto sekciju u školi. Nadamo se da će se ovaj pilot projekat, ako uspe u Pančevu, proširiti i na druga mesta u Srbiji.“

Znam da godinama radiš sa klincima u OŠ „Đura Jakšić“, imaš li kakvu finansijsku pomoć  u tom radu?

„Škola nam izlazi u susret kada pravimo izložbe, ona nam plati izradu fotografija. Štamparija „Grafos“ nam je izlazila u susret kada smo štampali kataloge. Dom Kulture u Ivanovu nam je takođe izlazio u susret, pošto ja radim i sa foto-grupom „Dunavac“ iz Ivanova.  Trudimo se da se deca iz Pančeva i Ivanova druže i sarađuju preko foto sekcija.  Privatni prevoznici nam ponekad izlaze u susret kada odlazimo na izložbe pa nam čak i ne naplate prevoz. Od Foto saveza Srbije imamo simboličnu pomoć, jer su i oni neprofitna organizacija. Od Grada se za kulturu razvuče na sve strane, pa nekada dobijemo, nekada ne.“

Zoltanu, fotografu i nastavniku, poželeli smo puno uspeha u daljem radu. Njegov talenat za fotografiju velik je kao i talenat da mladima prenese svoje znanje.  Ako bude podrške i razumevanja na nivou organizacija koje bi trebalo da podrže njegove ideje, ne sumnjamo da će uspeti u svojoj nameri da fotografiju kao način kreativnog izražavanja približi velikom broju klinaca.

Razgovarao: Aleksandar Stojković