U petak premijera komada Pančevca Miloša Nikolića u Srpskom narodnom pozorištu

Premijera predstave „Osamnaest mačaka i limar Herman Brum“ pančevačkog dramaturga Miloša Nikolića zakazana je za 23. april na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

– Činiti gnusno jeste gnusno, ali, da li je i snimanje, fotografisanje ili posmatranje činjenja gnusnog, samo nešto malo manje gnusno, postavlja pitanje Nikolić u svom komadu.

Predstavu na scenu postavlja reditelj Ivan Cerović, dramaturg je Božidar Knežević, dok u predstavi igraju Nebojša Savić, Sanja Mikitišin i Ljubiša Milišić.

– Ovaj komad govori o meni i tebi i o tome šta sve možemo da uradimo i na šta smo sve spremni u određenim okolnostima, kaže autor Miloš Nikolić.

Napisan je pre pet godina, a Nikolić nam objašnjava i ko su likovi.

– Herman Brum (Hermann Brumm) je zaista postojao. Limar, folksdojčer iz Pančeva. Sam se prijavio da svojeručno obesi na pančevačkom pravoslavnom groblju 22. aprila 1941. godine osamnaest svojih sugrađana, dok su se njegovi drugi sugrađani, većinom Nemci, koji su prisustvovali vešanju, smejali. Nestao je kao pripadnik Princ Eugen divizije negde u Bosni. Za potrebe ove nazovi komedije oživeo je posle više decenija. Gerhard Kesel, filmski snimatelj, ne postoji. Postojali su fotograf Vermahta, Gerhard Gronefeld i filmski snimatelj Vermahta, i Gotfrid Kesel (Gottfried Kessel), koji su onog istog aprilskog dana na pravoslavnom groblju u Pančevu fotografisali i snimali (ovaj snimak je još i u koloru!) pomenutog limara Hermana Bruma u obavljanju pomenutog posla. Nažalost, nije pravljen tonski zapis, pa ne možemo i da čujemo taj smeh oko vešala! Za taj smeh znamo samo iz svedočenja očevidaca, objašnjava pančevački dramaturg.

 Nikolić kaže da u ovu priču nije mogao da da uvodi obojicu, pa ih je spojio, ukrštajući ime jednog i prezime drugog u jednu ličnost.

– Eva Šulc je izmišljena ličnost, ali njen nazovi brat, Jozef Šulc (Josef Schultz), koji se pominje u komediji, stvarna je ličnost, jedino je pitanje da li je on učinio onaj veliki gest nepristajanja, ili nije. Za mene i ovu komediju legenda je lepša, koja kaže da Jozef Šulc, vojnik, nije hteo da puca na srbijanske seljake, poređane za streljanje, radije im se pridružio i bio streljan s njima. Za potrebe ovog teksta postao je i on vojni snimatelj Vermahta, dodaje Nikolić.

Koga zanima, može da nađe na internetu i fotografije i filmski snimak ovih dešavanja, kao i svedočenja o tim dešavanjima Gronefelda i Kesela, koja su snimljena krajem prošlog veka.

Radnja predstave smeštena je u Nemačku, i 1999. godinu. Limar Herman Brum poziva u goste filmskog snimatelja Gerharda Kesela da bi ga profesionalno angažovao. Prima ga u dvorištu svoje kuće, koje je zatvoreno sa svih strana i, uz pomoć Eve Šulc, počinje zavereničku igru.

„Jednostavno i zanatski dobro napisan, komad „Osamnaest mačaka i limar Herman Brum“ odmah je u meni probudio ideju za transponovanje ove priče na scenu. Tekst sadrži teme kao što su zločin, kazna, savest, pristajanje i nepristajanje na zločin, podela odgovornosti, i glavna od svih tema koja objedinjuje sve ove je ogled o mračnoj strani ljudske prirode koja je i osnovna ideja ove predstave“, objašnjava reditelj Cerović i dodaje:
„Kao u najpoznatijoj sceni dramske literature – „mišolovka“, Šekspirovog Hamleta, sve vreme se igra igra između glavnih likova koja na kraju treba da dovede do prepoznavanja sopstvenih greha ili nepočinstava glavnog aktera koji gleda i učestvuje u svemu tome“.

Premijera predstave „Osamnaest mačaka i limar Herman Brum“ pančevačkog dramaturga Miloša Nikolića zakazana je za 23. april na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.