Kako je nastala čuvena pesma „Osam tamburaša s Petrovaradina“

Još se čuju tambure iz vojvođanske ravnice i manje ili više poznate stare pesme. Ipak, jednu od njih svi znaju iako je za njenog tekstopisca malo ko čuo. Reč je o Ratku Šoću i njegovoj „Osam tamburaša s Petrovaradina“, koja je proslavila mnoge vojvođanske muzičare.

Dugo se pretpostavljalo da je reč o starogradskom, opšteprihvaćenom hitu, nastalom kao deo vojvođanskog tradicionalnog stvaralaštva. Međutim, istina je drugačija…

Pesma je nastala na terasi Petrovaradinske tvrđave, u leto 1975, kada je sa svojim društvom u kom je bio i Mika Antić, uživao u ambijentu i muziciranju orkestra Janike Balaža. Bio je, kako je više puta pričao toliko ganut Janikinim izvođenjima, da je uzviknu „zaustavite Dunav i skazaljke stare…“ i tako otišao u istoriju.

„Kad ostarim, neću ni znati tu pesmu, ali narod je upamtio“

Neopevani junak vojvođanske muzike rođen je 1938. godine na Cetinju, a Akademiju likovnih umetnosti završio u Novom Sadu. Bio je stipendista italijanske vlade „Accademia Delle Belle Arte“ 1976 – 1977 i izlagao svoja dela preko 40 puta samostalno u zemlji i inostranstvu. 

„Jednom se desilo ovo – ja sam imao izložbu na Trgu slobode u Galeriji Doma armije. Mika otvorio izložbu. Bio je Pero Zubac… šta ja znam ko je još bio“, priseća se Šoć za Euronews Srbija. 

Odluka je pala da se otvaranje izložbe proslavi u „Medalji“, gde je tada nastupao Janika Balaž. 

„Kad nas je Janika vidio, dao je znak da prestanu da sviraju. Onda je klimnuo glavom, i počelo je: ‘Zaustavite Dunav i skazaljke stare…’ Pevala je čitava sala. Rekoh: Bože, što je to lepo, kad ostaram, kad posenilim, pa neću ni znati tu pesmu, ali narod je upamtio. Onda nije ni bitno ko je napisao, neka bude i narodna“, kaže Šoć.

Sve pesme posvetio Janiki Balažu

Jedanaest godina pre nego što je srušen Petrovaradinski most, umro je Janika Balaž. On je proslavio Šoćovu pesmu ali je i Šoćova pesma proslavila njega. Tek nakon što je Šoć napisao „Osam tamburaša s Petrovaradina“, dotadašnji orkestar Janike Balaža usvaja novo ime, koje je postalo poznato u čitavom svetu. Šoć je napisao još tri tamburaške pesme i sve ih je posvetio Janiki Balažu.

„Imao je neki tužni osmeh. Čitav se predao muzici“, kaže umetnik o Balažu. 
„Mene je to fasciniralo, da tako velike melodije izvodi na tako malom instrumentu. On kad svira, kao da čujete kompletnu filharmoniju. Rekao mi je: ‘Ratko, znate šta, kad mi budemo svirali ‘Osam tamburaša’, ima da puca Petrovaradin’. I zaista mi je drago da je ta pesma toliko popularna. Mada ja nisam pesnik. Ja sam crtač, slika. Akademski slikar, možeš misliti, ču’š akademski. Koliko ima boljih slikara koji nisu akademski“, skroman je Šoć.

Umetnik, koji će 20. avgusta proslaviti svoj 85. rođendan i više od šest decenija likovnog stvaralaštva, usavršavao je slikarsko umeće uz Petra Lubardu, Mila Milunovića, Dadu Đurića, a družio se sa Danilom Kišom i mnogim velikanima likovnog i književnog stvaralaštva. 

Školovao se u Rimu i Madridu, izlagao u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je značajnih strukovnih nagrada i priznanja i ostavio je zapažen trag u slikarstvu druge polovine 20. veka u Srbiji i znatno šire. Ipak, „Osam tamburaša“ mu je jedno od omiljenih dela.

„Eto, uvek će ostati divna uspomena na tih ‘Osam tamburaša’ kojih više nema. Ali ostala je pesma o njima, o simbolu i Petrovaradina i Vojvodine i vojvođanske muzike. I meni je to posebno drago, da sam i ja nešto, za ovih mojih 64 godine ovde koliko živim, da sam i ja napravio bar nešto“, zaključuje Šoć za Euronews Srbija.

Još se čuju tambure iz vojvođanske ravnice i manje ili više poznate stare pesme. Ipak, jednu od njih svi znaju iako je za njenog tekstopisca malo ko čuo. Reč je o Ratku Šoću i njegovoj „Osam tamburaša s Petrovaradina“, koja je proslavila mnoge vojvođanske muzičare.