BORIS MATIJEVIĆ: Ko radi sa decom nikada potpuno ne odraste

U nedelju, 19. marta (18 sati) očekuje nas 38. Raspevano proleće. O Festivalu smo razgovarali sa njegovom osnivačem, umetničkim rukovodicem i dirigentom – profesorom Borisom Matijevićem.                 

        – 

„Raspevano proleće“ je nastalo davne 1979. godine. Uprkos raznim izmenama, već 38 godina se realizuje i svake godine učestvuje veliki broj talentovanih mališana. Šta je bila početna ideja i da li vam se dopada kako je ovaj festival „porastao“?

– Raspevano proleće je nastalo kao smotra pevača. To je bila inovacija kada sam počeo da radim u Domu pionira „Pionir“ u Pančevu. Naime, gotovo svi domovi pionira u Jugoslaviji imali su akciju „Susreti domova pionira Jugoslavije“. Tražilo se programsko osveženje i rodilo se Raspevano proleće. Zadovoljstvo je rastegljiv pojam. Najvažnije je da su deca srećna i ustreptalo zadovoljna. To čini zadovoljstvo svih i nas koji radimo sa decom i onih koji prate njihova izvođenja.

U međuvremenu je nastalo i „Raspevano proleće Srbije“. Recite nam kako su ova dva festivala povezana?

– Raspevano proleće predstavlja model za Raspevano proleće Srbije. U svim gradovima pevaju se iste pesma, naravno to čine deca tih gradova. Svuda ih prati naš orkestar i na kraju se pravi republičko finale.

Da li je izazov sarađivati sa decom?

– Deca su materijal od kojeg može da se izvaja i nemoguće. Neko može više neko manje. Važno je praviti pozitivnu motivaciju i zadovoljstvo u radu. Ko radi sa decom nikad potpuno ne odraste, a to je divno.

Festival muzike za decu „Raspevano proleće“ nastao je davne 1979. godine u Domu pionira  u Pančevu, kao smotra pionira vokalnih solista svih pionirskih odreda Opštine. Program smotri bio je sastavljen od novonastalih i poznatih dečjih pesama. Neka Raspevana proleća bila su posvećena pojedinim autorima pesnicima – Jovanu Jovanoviću Zmaju i Miki Antiću i kompozitorima Srđanu Bariću, Petru Josimoviću i Petru Pavlovu. Prva zbirka do tada izvedenih, novih kompozicija štampana je tek 1985. godine, a prva LP ploča izdata 1986. godine, bila je posvećena pesmama Jovana Jovanovića Zmaja, povodom XVI susreta „Bratstvo jedinstvo“ pionira Zmajevih škola Jugoslavije.

Od 1979. do 1982. godine Dom pionira je izdao četiri zbirke nota i dve LP ploče. Godine 1983. organizaciju festivala preuzela je Muzička škola „Jovan Bandur“ tada Festival dobija međunarodni takmičarski karakter, a za potrebe festivala formiran je veliki simfonijski orkestar. Muzička škola je štampala dve zbirke nota sa pesmama iz 1997. i 2000. godine. Od 2002. godine „Raspevano proleće“ prelazi pod okrilje Muzičkog centra Pančevo i dobija opštinski karakter. Od 2002. do 2017. godine za potebe „Raspevanog proleća“ komponovano je 347 kompozicija primerenih dečijem uzrastu. Muzički centar je štampao zbirke nota od 2001. godine do danas (2017). Na predlog Nemanje Jovanovića iz Beograda ideja „Raspevanog proleća“ ponuđena je gradovima Srbije i tako je nastalo „Raspevano proleće Srbije“. 

Vi ste takođe na čelu Muzičkog centra Pančevo. Ko čini ovaj centar i čime se konkretno bavi?

Muzički centar je udruženje osnovano 2001. godine sa ciljem razvoja muzičkog života Pančeva i Srbije putem osnivanja muzičkih ansambala, festivala, organizacijom koncerata, izdavanjem muzičkih publikacija, muzičkom edukacijom i saradnjom sa drugim činiocima kulturnog, posebno muzičkog života. Inicijator osnivanja i rukovodilac Muzičkog centra sam bio ja, a tokom 15 godina rada razvili smo niz različitih muzičkih aktivnosti, kao što su Pančevački duvački orkestar Muzičkog centra, Bras orkestar, Dečji hor „Zvončići“,…

Pančevo je zaista rasadnik muzički talentovanih ljudi. Da li ste sarađivali sa nekim ko je kasnije napravio značajnu muzičku karijeru?

Naravno, kroz Raspevano proleće prošlo je mnogo dece, a neka su sada veoma poznata – književnica Žaklina Kiš je komponovala kao dete jednu pesmu koji je pevala TV voditeljka Lea Kiš, Snežana Babić kasnije poznata kao Super Sneki, poznata pevačica Slobodanka Popović. Muzički centar je u saradnji sa TV Pančevom 2004. godine uradio četiri spota Danici Radojčić kasnije poznatoj kao Nina koja je predstavljala Srbiju na Evroviziji.

Sa kojim umetnicima ste sve sarađivali na realizaciji festivala „Raspevano proleće“?

– Odgovor na ovo pitanje traži veliku studiju 38 godina je čitav radni vek. Ali ipak ću vam reći nekoliko imena. Jedan od najznačajnijih kompozitora muzike za decu u Jugoslaviji bio je Srđan Barić čak je jedno „Raspevano proleće“ bilo posvećeno samo njegovim pesmama. Fedor Vrtačnik, Miroljub Aranđelović, Rasinski, Aca Korać, Kovač Fernc… Naravno bilo je i puno pesnika poznatih i manje poznatih, kao što su Slobodan Stanišić, Dragan Lukić, Gradimir Stojković, Lazar Koprivica, Dragomir Ćulafić,…

Kako vidite ovaj festival u budućnosti?

– Organizacioni problemi su veoma veliki. „Raspevano proleće“ je festival koji se izvodi uživo, što je retkost, a pri tome finansijska sredstva su više nego simbolična. Sav glamur il bar efektna uglađenost izostaju zbog nedostatka novca. Svi autori pesnici i kompozitori ustupaju svoja dela bez naknade da pri tome nemamo novca da ih pozovemo i minimalno ugostimo. Sebi sam stavio u zadatak da dovedem Festival u Pančevu do 40 godina postojanja to znači još 2 godine, a za dalje će nešto morati da se promeni na bolje u finansijskom smislu. Želeo bi da festival prati bar revijski orkestar od minimum 20 svirača, što pretstavlja veliki izazov za kompozitore i aranžere, o efektu i da ne govorim, a to bez para ne ide. Sa štitom ili na njemu.

Festival muzike za decu „Raspevano proleće“ nastao je davne 1979. godine u Domu pionira  u Pančevu, kao smotra pionira vokalnih solista svih pionirskih odreda Opštine. Program smotri bio je sastavljen od novonastalih i poznatih dečjih pesama. Neka Raspevana proleća bila su posvećena pojedinim autorima pesnicima – Jovanu Jovanoviću Zmaju i Miki Antiću i kompozitorima Srđanu Bariću, Petru Josimoviću i Petru Pavlovu. Prva zbirka do tada izvedenih, novih kompozicija štampana je tek 1985. godine, a prva LP ploča izdata 1986. godine, bila je posvećena pesmama Jovana Jovanovića Zmaja, povodom XVI susreta „Bratstvo jedinstvo“ pionira Zmajevih škola Jugoslavije.