Kreativnost ne treba da bude udavljena u strahu

Poslednje ostvaranje rediteljke Jelene Marković i Mirka Abrlića, film “Unutra“ biće prikazan na ovogodišnjem FreeDOM Art Festivalu u sredu 26. avgusta u okviru projekcija filmova pokreta “Garažni film“. U razgovoru za naš portal rediteljka otkriva koje su prednosti nezavisnog filma, zašto je slobodno mišljenje važno za garažni film i koja su njena očekivanja od In_Tresh 8 radionica i FreeDOm Art Festivala.

Jelena Marković je završila Filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Članica je Udruženja filmskih umetnika Srbije (UFUS) i Asocijacije filmskih reditelja Srbije (AFRS). Više od 15 godina radi kao rediteljka u slobodnom statusu na filmu i televiziji. Bavi se produkcijom, scenarijem i glumom. Angažovana je kao mirovna aktivistkinja i feministkinja.

Na poslednjem Festu, nagrađeni ste za poseban doprinos srpskom nezavisnom art filmu za film ‘’Unutra“. Zbog čega su ovakvi filmovi važni za našu kinematografiju i kako ocenjujete stanje u oblasti srpskog filma?

Filmska umetnost istorijski se kreće između službe i slobode. Medij filma je pogodan da naširoko prenosi ideološke formulacije i kao takav privlači ulaganja sa različitih interesnih strana. Međutim, civilizacijski značaj filma je širi. Film može pomerati granice i formom i pričom, može otvarati pitanja, razmišljanja i zadovoljstva, a ne propagirati šta treba da se misli. Zato je garažni film važan za našu kinematografiju onoliko koliko i pitanje slobodnog mišljenja u Srbiji. Konkretno, film „Unutra“ se odvija u Specijalnoj zatvorskoj bolnici na odeljenju za osuđene narkomane, pa otvara pitanja zavisnosti, moći, prinude, društvene hijerarhije, tromosti ustanova… Po nešto od toga nam je svima prisutno u životu, pa je na primer publici film važan. A ovakav film je mogao da nastane samo nezavisno. Svuda u svetu imate to pitanje i mi slobodnjaci smo, logično, manje vidljivi.

U Srbiji stvari deluju još zategnutije u oblasti filma, jer ovde tržište filma tradicionalno uređuje država, ona je najveći finansijer. Za njom idu krupni kapital i televizije. Pa onda dolaze nezavisni, koji uvek koštaju manje. Zanimljivi su odnosi unutar profesije i stručne javnosti: po inerciji se većinski deo prema finansijski nezavisnima odnosi sa kritikom da se film ne može i ne sme raditi sa malo novca. Ali, ta kritika izostaje prema onima koji proizvode iste ideološke matrice kao skuplji filmovi. Dakle, tu je u pitanju netolerancija većine prema razlici i slobodi, a ne prema visini budžeta. U svakom slučaju, filmovi nastaju i gledaju se. Evo, distributer Delius Film će na jesen Mirkov i moj film „Unutra“ plasirati i u bioskope. Za naš film su interesovanje takođe pokazala omladinska i sportska udruženja, jer im je tematski važan. U umetničkom smislu, nagradu koju pominjete dodelio je FIPRESCI žiri, što tiho svedoči o kvalitetu. Stanje u oblasti srpskog filma za koje pitate je možda teško, ali je bar jasno.

U jednom od opisa filma “Unutra“ rekli ste da nezavisnost i nizak budžet omogućavaju da se izbegnu interesni i ideološki pritisci, što je naročito važno za garažni film. Kako odolevate pritiscima u procesu rada i da li je teško izneti jedan ovakav projekat sa niskim budžetom?

Ideološki pritisci i estetske narudžbine mogu da izostanu kada se finansijski ne zavisi od definisanih interesnih grupa. Međutim, diktati su jaki i na podsvesnom nivou. Postoje uslovi i formulacije po kojima i mali filmovi nekad liče na fondovske ili sponzorske filmove, kao da hoće da kažu „i mi smo isti“. Dakle, nedostatak novca ne znači slobodno mišljenje. Upravo je slobodno mišljenje odlika pokreta garažnog filma. Naši filmovi ne ispunjavaju očekivanja, već nešto imaju da kažu. To je stanje svesti i nema drugog načina odbrane slobode od vidljivih i nevidljivih pritisaka. Zato garažni filmovi imaju i estetsku raznorodnost.

Što se tiče težine rada sa malo sredstava i eventualnih pritisaka koji usled toga nastaju, najbolji način da sa time izađem na kraj nalazim u odgovornom, profesionalnom odnosu i vrednom radu. Mirko Abrlić i ja smo zahvalni glumcima i ekipi koji su na filmu „Unutra“ radili vrhunski i osvajali prostor kreativnosti. Takav rad i odnos se ne mere budžetom, već kvalitetom onih koji su uključeni u pravljenje filma. Naravno, mi takođe snimamo brzo, što je jedan od načina da film košta manje.

Inače, film je težak posao, nije ta odlika vezana za budžet. I milionskim projektima je teško da obezbede uslove za film i da ga naprave. 

Da li je izazov pronaći inspiraciju? Šta vas najviše motiviše na rad?

Iskreno, nikad mi se nije desilo da se mučim pitanjem gde da nađem inspiraciju. Fokusirana sam na prepoznavanje relevantnih stvari, stalno mi se dešava da pravim nove spoznajne veze u onome što me okružuje, a film mi je izraz.

Na rad me motiviše povezivanje sa ljudima. Imam jaku volju da se povežem sa mislima i osećanjima ljudi, i onih koji film gledaju i onih sa kojima radim. Ljudi su ključ, a u pitanju su i emotivni i spoznajni procesi.

Na predstojećem FreeDom Art festivalu održaće se takmičarski festival amaterskog omladinskog treš filma In_Tresh 8. U okviru ovog festivala Saša Radojević i vi ćete kao pripadnici pokreta garažnog filma držati In_Tresh radionice. Kome su one namenjene i šta će se konkretno raditi na ovim radionicama?

Saša i ja smo razgovarali sa Ljubom Radovanovićem sa FreeDom Art festivala. On organizuje In Trash radionice već osmu godinu. Polaznici su uvek mladi ljudi zainteresovani za pravljenje filmova. Radionice treba da daju proizvode u vidu kratkih filmova koji će onda biti projektovani u okviru programa omladinskog treš filma. Dakle, ove radionice su učenje kroz proizvodnju. Naziv programa duhovito upućuje da su greške dozvoljene i da se sa njima računa, jer kreativnost ne treba da bude udavljena u strahu. Ovde je nekako reč o oslobađanju, pa Ljuba nije slučajno pozvao nas iz garažnog.

Šta očekujete od ovog projekta?

Od In Trash-a očekujem da nastanu neki kratki filmovi i da se u mogućoj meri oslobodi pristup polaznika filmu. Od FreeDom Festivala očekujem zanimljive sadržaje i otvorenu komunikaciju i razmenu učesnika i publike. U stvari, ne znam šta očekujem, a jedva čekam festival.

Kakva je budućnost srpskog garažnog filma?

U filmu „Petlja“ Milutina Petrovića iz račvanja vremenske petlje izlaze paralelni svetovi koji dele fizičko vreme i prostor. Tako je i sa garažnim filmom, potencijal je tu, biće i u budućnosti

M.M.Veličković

Poslednje ostvaranje rediteljke Jelene Marković i Mirka Abrlića, film “Unutra“ biće prikazan na ovogodišnjem FreeDOM Art Festivalu u sredu 26. avgusta u okviru projekcija filmova pokreta “Garažni film“. U razgovoru za naš portal rediteljka otkriva koje su prednosti nezavisnog filma, zašto je slobodno mišljenje važno za garažni film i koja su njena očekivanja od In_Tresh 8 radionica i FreeDOm Art Festivala.