Lidija Novaković, balerina: Ples je moj životni poziv

Lidija Novaković, naša sugrađanka, balerina Pozorišta na Terazijama, govorila je za 013info portal o svojim prvim plesnim koracima, školovanju, početku karijere, omiljenim predstavama, ali i o svojoj dinamičnoj svakodnevici.
Na samom početku razgovora, istakla je kako je odluka da se bavi plesom, a koju je donela još kao dete, bila i više nego ispravna.

– Profesija koju sam odabrala predstavlja moj izbor od najranijih dana, a danas s punim srcem mogu da  kažem kako je to moj životni poziv. Naime, u vrtiću kad smo spremali završnu priredbu, napravila sam svoje prve baletske korake, a istog momenta se rodila opčinjenost igrom i moja želja da se izrazim kroz muziku i pokret. Osnovnu baletsku školu sam upisala kad sam imala deset godina, dakle 1999. godine. Zanimljivo je to što sam samoinicijativno otišla na prijemni ispit sa sestrom, a da roditelji nisu znali. I položila sam.

Lidija je nakon završene osnovne, upisala srednju baletsku školu „Lujo Davičo” u Beogradu. Tokom svog školovanja osvajala je razne nagrade među kojima su prva nagrada na 48. Festivalu muzičkih i baletskih škola Srbije, treća nagrada na Republičkom takmičenju baletskih škola Srbije, čak četiri puta je osvajala drugo mesto na školskom takmičenju. Jula, 2006. godine, pohađala je Internacionalnu baletsku akademiju u Varni, a dve godine kasnije je učestvovala na takmičenju u Rimu, i tom prilikom, pohađala master klasove.

Posle škole, usledilo je zaposlenje. Upitana da pojasni kako je došlo do toga da svoju karijeru započne u Pozorištu na Terazijama, pozorištu koje neguje jedan od najzahtevnijih umetničkih pravaca, mjuzikle, Lidija objašnjava:

– Svoju karijeru sam započela kada sam dobila obaveštenje od svoje profesorke baleta da se održava audicija u Pozorištu na Terazijama. To je bilo krajem 2008. godine. Audiciju sam uspešno prošla i u  januaru sam dobila poziv da zaigram u prvoj predstavi. Već na prvim probama rodila se ljubav prema mjuziklu i džezu. Do kraja sezone sam se vec našla u podeli za novi projekat i zaigrala gotovo sve predstave u već postojećem repertoaru. S prvim koracima radeći mjuzikl razumela sam njegovu privlačnost i snagu, i shvatila da je to ono čime želim da se bavim u budućem periodu.

Tokom svog višegodišnjeg iskustva, imala je, kako kaže, privilegiju da uživa u mnogim predstavama u kojima je igrala. Posebno zadovoljstvo joj predstavljaju „Čikago”, „Producenti”, „Mama Mia”.

– Svaka predstava je sama po sebi zahtevna na svoj način pogotovo u procesu stvaranja i priprema. Trenutno u Pozorištu na Terazijama učestvujem u gotovo celom repertoaru, a to podrazumeva da imam mesečno izmedju 15 i 20 predstava. Velika mi je želja da igram u mjuziklu „Mulen ruž” čija se svetska premijera očekuje u skorijem periodu. Nadam se da ćemo ga tokom budućeg perioda postaviti i u našem pozorištu.

Mjuzikl je jedinstven i zahtevan pozorišni žanr, a Lidija naglašava kako ga je jako kompleksno napraviti jer u njemu učestvuju četiri ansambla, glumački, baletski, hor i orkestar.

– Svi akteri predstave treba da funkcionišu harmonično i da na taj način omoguće jednu celovitu pozorišnu predstavu.

Odgovarajući na pitanja kako izgleda baviti se plesom, koji su izazovi, a koje prednosti s kojima susreće, naša sugrađanka ističe kako ovaj poziv zahteva pre svega veliku posvećenost i mnogo odricanja.

– To podrazumeva veliku istrajnost u svakodnevnom vežbanju, pravilan režim ishrane, odmora i kompletne organizacije života. Ali, nakon svega sledi najveća nagrada, konkretno mislim na trenutak kada se upale reflektori na sceni, i zatim kad se već s prvim koracima ostvaruje pun smisao čarolije zajedničke igre koja kod svakog umetnika budi snažne emocije, a kod poblike stvara zadovoljstvo koje se ispoljava i dugim aplauzom. Najveći izazovi su ti što scena ne trpi lične probleme i loše vesti, već predstava mora da ide u svom punom sjaju čak i ako je neko od izvođača bolestan.

Kada govori o dodatnom usavršavanju i saradnji koju je ostvarila s velikim umetnicima, Lidija izdvaja Četa Vokera, brodvejskog koreografa.

– On me je na jednoj od audicija u Srbiji izabrao i pozvao da učestvujem u letnjoj akademiji u Americi. Ovaj vid usavršavanja je jedinstven i originalan,  odvija se  samo u okviru umetničke škole „Jacob’s Pillow”, a postignuti rezultati tokom rada prezentuju se na sceni u okviru festivala igre. Saradnja s njim je izuzetno obogatila moje igračko iskustvo. Pored toga, imala sam sjajnu priliku da kasnije nastavim usavršavanje u Njujorku u „Broadwey dance” centru i „Alvin Ailey” teatru.

Da svakodnevica umetnika jeste dinamična i naporna, potvrđuje i naša sagovornica.

– Svaki dan je ispunjen različitim aktivnostima koje su u najvećoj meri usmerene prema pozorištu, a podrazumevaju svakodnevno vežbanje, probe i predstave. U prethodnom periodu  bila sam u prilici da učestvujem u mnogim kulturnim manifestacijama van pozorišta i snimanjima u funkciji promocije kulturnih vrednosti, pre svega igre.

Pored svega pomenutog, Lidija Novaković aktivno se bavi i pedagoškim radom prenoseći svoje iskustvo i znanje mlađim generacijama.

Lidija Novaković, naša sugrađanka, balerina Pozorišta na Terazijama, govorila je za 013info portal o svojim prvim plesnim koracima, školovanju, početku karijere, omiljenim predstavama, ali i o svojoj dinamičnoj svakodnevici.