Miloš Lazarov: Pančevo zaslužuje profesionalno pozorište

Tim povodom, razgovarali smo s Milošem o predstavi, ali o različitim aspektima njegovog umetničkog i profesionalnog puta, o važnosti strpljenja za mlade glumce, izazovima u glumačkom pozivu, kao i o budućnosti pozorišta u Pančevu i Srbiji.

Lazarov  je ovom prilikom istakao je da ekipa predstave “Švejk” odlična, muzika fanstastična i da će publika sigurno uživati.

– Za “Švejk “mogu da kažem da je odlična predstava. Proglašena je za jednu od deset najboljih predstava prošle sezone. To je antiratna satira, čija se radnja se dešava u Prvom i u Drugom svetskom ratu, ali ima nekih spona i sa današnjim vremenom.

Dodaje i da bi voleo češće da igra u Pančevu jer je za njega to poseban događaj.

–  Nažalost, ne mogu da kažem da sam mnogo igrao u Pančevu, pre svega zato što sam vezan za Beogradsko Dramsko pozorište. Ja takođe igram u predstavi koju je režirala Lenka Udovički  – “Tramvaj zvani želja”, koja je pre nekoliko meseci gostovala u Pančevu.  Igrao sam predstave za decu koje se organizuju u Kulturnom centru. Voleo bih da toga bude više svakako. Ja  sam lokal patriota i volim naš grad.  Poseban događaj za mene je kad igram u gradu u kom živim i u kom sam odrastao, gde me gledaju ljudi koje znam, koje volim.

Kada je reč o njegovom putu od Pančeva do Beogradskog dramskog pozorišta, Lazarov je objasnio da je još dok je pripremao diplomsku predstavu, otišao na kasting za „Zojkin stan“, a da su se nakon toga prilike nizale.

–  Dobar je put, nije bio tako trnovit kako inače u današnje vreme kod mojih kolega može da bude. Nekako je sve išlo jedno za drugim. Tim putem sam trenutno zadovoljan. 

Upitan zašto  se opredelio za pozorište kao za glavnu umetničku formu, glumac ističe da se pozorište opredelilo za njega.

–  Nisam nužno rekao sebi da ću se baviti pozorištem, a ne filmom, tako je išlo. Imam uloge u filmu i serijama. Voleo bih da se u budućnosti više bavim i tom stranom posla . Gluma je gluma, ali su sredstva i  okolnosti drugačije. Obožavam pozorište zato što je to živa stvar,postoji neposredna komunikacija između publike i glumaca na sceni. Tu se dobija povratna reakcija. Na snimanjima je  malo drugačije, tu postoje neke druge veštine koje glumac mora da savlada da bi u tom delu posla bio dobar.

Na pitanje koje su najvažnije osobine koje glumac treba da ima, Miloš Lazarov kaže da u današnje vreme glumac mora da poseduje strpljenje, barem što se tiče poslova. 

– Kad je pozorište u pitanju, gluma, izraz i artikulacija su širi. Mora da se vodi računa o mnogim tehničkim stvarima. Gluma mora jače da se iznese nego na filmu, gde se sve radi svedenije sa manje mimike i gestikulacije.

Govoreći o mladim ljudima koji razmišljaju da li da se bave glumom, Lazarov je rekao da treba dobro da razmisle da li je to posao kojim oni zaista žele da se bave. Prema njegovim rečima danas ima mnogo glumaca. Kako je naveo, mnogo se radi, ali ima i dosta ljudi koji se time bave, naime, teško se dolazi do posla.

–  Ja sam glumom rešio da se bavim sa 27 godina, a najčešče ljudi glumu upisuju sa manje godina. Tačno sam znao šta me čeka, koji će biti problemi, ali i koje će biti lepote ovog posla.

Miloša Lazarova pitali smo i kakva je budućnost pozorišta u Pančevu i Srbiji. 

–  Mislim da je dobra. Srbija ima puno pozorišta, dobrih, mladih reditelja, glumaca. Pozorište cveta, ima publike,  što je jako važno. Pozorište ide u dobrom pravcu. Što se tiče Pančeva, voleo bih da u nekoj budućnosti i naš grad ima profesionalno pozorište. Mislim da je to zaslužio. Među Pančevcima ima dosta glumaca, reditelja, dramaturga i svih ostalih koji su neophodni za rad profesionalnog pozorišta.  Grad sa ovoliko stanovnika i ljudi koji žive u njemu zaslužuju pozorište.  I sada je sasvim dobra situacija, Kulturni centar se pored ostalog bavi i pozorišnim programom. Ovog meseca imamo tri fanstastične predstave, a to su (Pra)faust, Nečista krv i Švejk. 

Dodaje da je takođe dobro to što  se rade koprodukcije.

– U ovom trenutku to je dobar način za promovisanje naših glumaca i pozorišta u našem gradu.

Miloš Lazarov rođen je 7. juna 1986. godine u Ljubljani u Sloveniji. Diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu 2017. godine  u klasi profesora Nebojše Dugalića. Radio je kao vanredni profesor predmeta gluma i vokal u Srednjoj baletskoj školi „Lujo Davičo“ u Beogradu. Igrao je u Narodnom pozorištu u Somboru i sada je u Beogradskom dramskom pozorištu. Dobitnik je nagrade za najbolju mušku ulogu za lik Borisa Aleksejeviča Trigorina (Galeb,Čehov),  na festivalu “Teatralny koufar” u Belorusiji. Reč je o njegovoj diplomskoj predstavi.