Gitarista „Melmac Ridersa“ Miloš Knežević je lice koje sigurno znate. Ako ne kao gitaristu ovog popularnog pančevačkog sastava (koji će u subotu održati koncert u Domu omldine), onda ste ga garantovano slušali kako svira u nekom pančevačkom kafiću.
Ja sam Miloša upoznao kao već formiranog gitaristu, a ispričao mi je da je gitaru počeo da svira relativno kasno.
– Ja jesam odrastao uz ujaka koji me je uputio u svet rokenrola, ali sam instrument prvi put uhvatio u ruke u trinaestoj godini i to je bilo više onako rekreativno. Uživao sam u tome da sviram pesme koje mi se sviđaju, bez nekih ambicija da ću imati neki bend. Međutim, nakon određenog vremena shvatiš da i tvoj drugar nešto svira pa se tu jave neki apetiti da se osnuje neki klinački bend i tako to krene.
Od 2009. godine Miloš je deo Melmac Ridersa. Melmaci sviraju mešap kompozicije.
– Na ideju da pravimo ovakve pesme smo došli iz nekog zezanja. Znaš, recimo, čuješ neku disko pesmu koja ima identičnu harmoniju i akrode kao neka metal pesma. Onda shvatiš da taj tekst može da se peva preko ove melodije ili kontra. Možda je najinteresantnije u celoj priči harmonska kompatabilnost i stilska nekompatabilnost – to je ono što privlači ljude. Nikada nismo išli na varijantu da spojimo dve pesme iz istog žanra, recimo Megadeth i Metallicu je malo bez veze spajati jer je to stilski slično, ali spojiti Megadeth i Bruno Marsa je već zanimljivo. Zanimljivo je nama kao sviračima da uklopimo ta dva stila, a možda je zannimljivo i slušaocima da čuju nešto nesvakidašnje.
Objašnjava nam Miloš da su oni „take it or leave it“ bend.
– Na početku je bilo dosta negativnih komentara. Na nekoliko prvih svirki, na nekim moto skupovima u Srbiji se dešavalo da ljudi negativno reaguju jer su očekivalo komplet pesme, od početka do kraja. Nisu navikli na taj mesh up fazon koji mi radimo. U to vreme je i za nas to bilo novo. Mi spojimo „Led Zeppelin“ i Madness, a čovek izađe i dere se „prekidaj, ne skrnavi svetinju“. Ali je s druge strane bilo jako mnogo pozitivnih reakcija, gde su nas ljudi ubeđivali da nastavimo da radimo to. Kao, nemojte slučajno da postanete klasičan cover band, jer ovo što radite se sviđa ljudima. Mi smo negde u januaru 2009. počeli da probamo, u aprilu je bila prva svirka. Videli smo da je to malo teži put nego da se posvetimo klasičnom skidanju pesama. Za jednu mešap pesmu ode tri do četiri probe, što je ogroman vremenski period u poređenju sa klasičnim „skidanjem“ stvari. Nekako smo istrajali u tome – svidelo nam se što smo bend u stilu take it or leave it – ili ti se sviđa i prihvatiš ili ti se ne sviđa pa vičeš ispred bine „ne skrnavi svetinju“.
Kaže nam Miloš da je svaka od tih kompozicija koju oni aranžerski uklope zapravo pop.
– Možda grešim, ali sve to što se vrti na radiju u proteklih 50-60 godina, od Čak Berija, Elvisa, sve je to pop, samo je taj pop upakovan u različite forme. Te pesme iako pripadaju različitim žanrovima, imaju sličnu dužinu trajanja, refren koji „udara u glavu“ i kada porediš sve te izvođače shvatiš da bez obzira kako se taj stil zvao to je pop – popularna muzika koja se vrti na radiju. Mislim da je prilično lako uklopiti i metal i dens i hip-hop, bluz, rok, folk, jer prosto to sve spada u jednu kategoriju koja se zove „pop“.
Spomenuo je Miloš folk, pa me je zainteresovalo i zašto, iako „tezgari“ ne svira folk nego rokenrol.
– Folk definitivno donosi više love. Ja nikada nisam imao problem s folkom da mi smeta muzika. Konkretno volim i Šabana Šaulića, volim i Miroslava Ilića, volim i Južni vetar da čujem i nemam problem sa narodnom muzikom. Imao bih problem s ljudima koji slušaju narodnu muziku i koji divljaju na tim mestima gde se ta muzika svira. Sa tim stvarima ne bih mogao da se nosim. Meni čak Šaban emotivno više prija nego možda neki strani rok bendovi uz koje sam odrastao, ali definitvno ne bih mogao da se nosim s tom publikom. To je ono što mi smeta.
Melmak će u subotu održati koncert u Domu omladine.
– U subotu ćemo, ako se budemo držali set liste, svirati 23 pesme. Melmac ima na repertoaru pedesetak mešapova. Ali na osnovu iskustva nekih starijih i poznatijih kolega, shvatili smo da se vremenom ta set lista, što bi rekli stari Srbi, rifrešuje i da je prosto prirodno da ubacimo neke pesme koje su novijeg datuma, a ove stare da odu na stranu.
Kaže Miloš da mu je ovo vreme kad nije bilo svirki teško palo.
– To je bio strahovit udarac, jer prosto godinama daješ sve od sebe, veruješ u nešto to na kraju krajeva pokazuje neke rezultate i jednog jutra se probudiš i shvatiš da toga više nema i da ne možeš da organizuješ svirku ne šest meseci unapred kao što je to bilo pre korone, nego ne možeš da organizuješ svirku za naredni vikend. Nemogućnost okupljanja, ne rade ni prostorije za probe, kao ni kafići ni klubovi. I onda se nekako pomiriš sa tim, teško, ali shvatiš da će to, polako ali sigurno postati samo hobi koji će nas emotivno ispunjavati, a eto bilo bi odlično ako bismo mogli bar probe da imamo. Što se tiče organizvanih svirki tu su nam u potpunosti ruke vezane, tako da ovo što se sada dešava ja gledam kao „posrećilo nam se pa hajde da iskoristimo“. Dosta smo vremena proveli u kući, ugojili smo se, i sad smo dobili fantastičnu priliku da u Domu omladine odradimo jedan kardio na bini i da se iskačemo zajedno sa publikom i istopimo ovo što se nataložilo.
Melmak je imao svirku u Apolu 2020. godine, pred samo zaključavanje. Kao i uvek napravili su fantastičnu atmosferu.
– Još uvek sam pod utiskom tog koncerta. Zaista sam srećan što ćemo ponovo u subotu imati priliku da sviramo i da radimo to što volimo. Jako sam srećan što ću ponovo videti te ljude koji nas vole i koje ćemo na neki način usrećiti. Tada dolazi do te razmene, interakcije. Srećni smo što u gradu imamo te ljude koji nas vole.
I ne zaboravite, koncert počinje u subotu u 22 sata.
Gitarista „Melmac Ridersa“ Miloš Knežević je lice koje sigurno znate. Ako ne kao gitaristu ovog popularnog pančevačkog sastava (koji će u subotu održati koncert u Domu omldine), onda ste ga garantovano slušali kako svira u nekom pančevačkom kafiću