NARODNI MUZEJ PANČEVO: Prethodnu godinu obeležile značajne izložbe, za 2017. ambiciozni planovi

U prethodnoj godini, Narodni muzej Pančevo imao je veoma dobru saradnju sa srodnim ustanovama kulture, drugim muzejima i samostalnim umetnicima. Ovo je rezultiralo veoma bogatim programom, koji je bio realizovan tokom godine u Muzeju i bio dostupan građanima Pančeva. Direktorka Narodnog muzeja Pančevo Svetlana Mesicki, je za portal 013info ispričala nam je šta su sve tokom 2016. zaposleni u Muzeju uspeli da realizuju, na koje programe su posebno ponosni i kakvi su im planovi za naredni period.  

Narodni muzej Pančevo obeležava 93 godine od svog nastanka. U toku ove godine realizovali ste dosta značajnih stvari. U Muzeju su snimani filmovi, održane značajna izložbe, manifestacije, pušten je u rad sajt virtuelni muzej… Kako vidite godinu za nama?

Najvidljiviji segment rada svakog Muzeja, pa tako i našeg, jeste izložbena delatnost. Ugostili smo brojne muzeje, srodne ustanove kulture, samostalne umetnike. Sa nekim smo obnovili saradnju posle dužeg vremena, a sa nekim smo po prvi put sarađivali. Na taj način pružamo publici mogućnost da se upozna sa različitim vidovima umetnosti, kolekcijama drugih Muzeja, radovima umetnika.

Ono što je manje vidljivo, a izuzetno značajno jesu terenska istraživanja i naučno istraživački radovi. Kada istražujete lokalitete ili nematerijalnu kulturnu baštinu gradite profil sredine u kojoj kao Muzej delate, a kao pojedinac živite. Rezultati tih istraživanja su građa za buduće izložbe, predavanja, stručne tekstove…

Ove godine smo dobili i značajna sredstva na konkursu Ministarstva za kulturu i informisanje za konzervaciju i restauraciju slika i nameštaja iz legata Olge i Stevana Smederevca. Pristupili smo konzervaciji i restauraciji drvene arhitekture u Svečanoj sali. Tako da možemo da kažemo da je godina iza nas plodotvorna.

Na šta ste najviše ponosni u radu Muzeja u prethodnoj godini?

Ove godine vrlo smo ponosni na činjenicu da je Narodni muzej Pančevo posle dve decenije bio gost galerije ULUS izložbom Mitologija Monumentalnog, dela Uroša Predića predstavljena su u Domu Jevrema Grujića, dok je Seoba Srba bila ekskluzivno izložena u Muzeju Vojovodine u Novom Sadu. Ovo je vrlo važan korak u promociji Muzeja izvan Pančeva. Takođe, izložbom na otvorenom – Art turom ulapšali smo staro gradsko jezgro reprodukcijama slika iz fundusa Narodnog muzeja u Beogradu, a u okviru letnjeg programa omogućili smo sugrađanima da u dvorištu Muzeja uživaju u kamernim pozorišnim predstavama.

I ono što je najbitnije, obeležili smo 120 godina od nastanka slike Seobe Srba Paje Jovanovića čime smo i likovnu zbirku obogatili za 19 dela koji su umetnici-učesnici izložbe poklonili Narodnom muzeju Pančevo.

Gde ima prostora da se stvari unaprede?

Kada je kultura u pitanju, a ne oslanjajući se na čist entuzijazam, fokus bih stavila na dve neophodne stvari vezane za muzejsku delatnost: Muzej bi trebao da bude savremena institucija što podrazumeva unapređenje postojaćih resursa, razvoj novih prezentacionih tehnika i opsežniju rekonstrukciju na svim poljima, takođe, susrećemo se i sa nedostatkom stručnog kadra. Rešavajući ovu problematiku, Muzej vidim kao referentno mesto interpretacije kulturnog nasleđa.

Sa kojim se teškoćama u radu suočavate?

Teškoće su uvek prisutne ali ih uspešno prevazilazim zahvaljujući svojim stručnjacima koji savesno i predano obavljaju svoj posao. Pri tome, ako postoji podrška i priznanja kolega i publike onda su teškoće zanemarljive.

Koliko godišnje ljudi poseti Muzej? Da li je on dovoljno otvoren za svoje posetioce?

Vrata naše ustanove su širom otvorena, mada možemo diskutovati na temu koliko su građani otvoreni za lokalni Muzej i ono što mogu pronaći u njemu. Najnoviji statistički podaci Zavoda za poručavanje kulturnog razvitka u okviru istraživanja kulturnih navika i potreba građana Srbije govore da građani vole ustanove kulture, ali da ih retko posećuju. Pančevački muzej u toku godine poseti između 15.000 i 20.000 posetilaca, što nije toliko loše, ali može biti daleko bolje.

Da li su deca zainteresovana da dolaze u Muzej? Koliko je važno edukovati najmlađu publiku da posećuje ustanove kulture?

Deca su posebna ciljna grupa i sa njima se radi tako da za 10 do 15 godina oni budu stalna i aktivna muzejska publika. U tom dugoročnom planu neophodna je tesna saradnja sa predškolskim i školskim ustanovama. Muzej treba da bude produžena ruka nastavnom programu i mesto gde će se na drugačiji način učiti. U okviru svake izložbe organizuju se radionice pomoću kojih se deci na razumljiv način obrađuje zadata tema. Pored toga pokušavamo da ih i uključimo u programske aktivnosti. Primer toga je trenutna postavka dečijih radova inspirisanih slikom Seoba Srba.

Često se pominje da je Muzeju neophodna stalna postavka. Da li postoji šansa u skorije vreme da se to realizuje?

Vraćanje stalne postavka je direktno vezano za završetak projektno – tehničke dokumentacije koja je u nadležnosti JP Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva. Međutim, to ne predstavlja jednostavno vraćanje predmeta u prostor već celokupnu rekonstrukciju Muzeja u koji se godinama nije ulagalo i koji je blago rečeno devastiran. Ukoliko projektno-tehnička dokumentacija prođe studiju izvodljivosti možemo se fokusirati na obezbeđivanje neophodnih sredstava za početak rekonstrukcije. Do tada jedan smo od malobrojnih muzeja koji na svom sajtu ima Virtuelni muzej koji omogućava virtuelnu turu kroz Muzej i uvid u 350 fotografija predmeta iz zbirki Muzeja koje nisu postavljeni na sadašnjoj skromnoj postavci.

Kakvi su vam planovi za naredni period?

Za nastupajuću godinu imamo ambiciozne planove. Želimo da u njoj budemo uspešniji nego u prethodnoj.

S obzirom da smo i dalje na pragu 2017. godine, šta biste poželeli našim sugrađanima?

Lično bih volela da sve što se poželi u ovim trenucima bude podrazumevano – zdravlje, sreća, ljubav, blagostanje. Ali u vremenu koje je pred nama ne mogu da se ne osvrnem na misao Borislava Pekića. „Sačuvajmo veru, jer bez nje nema života, ali ne odbacimo sumnju, jer bez nje nema napretka. Ne sumnjajmo pri tome samo u ono što misle i čine drugi, jer to je lako. Pokušajmo, bar ponekad da posumnjamo u ono što mislimo i činimo, jer to je teže ali zrelije plodove donosi.“

U prethodnoj godini, Narodni muzej Pančevo imao je veoma dobru saradnju sa srodnim ustanovama kulture, drugim muzejima i samostalnim umetnicima. Ovo je rezultiralo veoma bogatim programom, koji je bio realizovan tokom godine u Muzeju i bio dostupan građanima Pančeva. Direktorka Narodnog muzeja Pančevo Svetlana Mesicki, je za portal 013info ispričala nam je šta su sve tokom 2016. zaposleni u Muzeju uspeli da realizuju, na koje programe su posebno ponosni i kakvi su im planovi za naredni period.