Pančevka o kojoj ćemo čitati u knjizi „Prave Beograđanke“

U novoj knjizi beogradskog pisca Igora Marojevića koja nosi naziv „Prave Beograđanke“ naći će se i lik Aleksandre Rakin koji je inspirisan životom naše sugrađanke Tanje Tatomirović.

Ona je diplomirani politikolog, svršeni postdiplomac komunikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i doktorand na Fakultetu dramskih umetnosti (katedra za menadžment kulture i medija), bavi se medijima i odnosima s javnošću više od petnaest godina. Polovinom devedesetih počela je da se bavi novinarstvom („Demokratija“, „Blic“), a zatim je nastavila karijeru kao samostalni PR konsultant. Od 2013. godine vodi odnose s javnošću u kompaniji “Microsoft”.  

O tome kako je ona videla njihovu saradnju, i koliko joj znači to što je njen život predstavljen na stranicama knjige „Prave Beograđanke“ razgovarali smo za portal 013info.

Uskoro će biti objavljena knjiga „Prave Beograđanke“ Igora Marojevića u kojoj se pojavljuje lik koji je inspirisan vašim životom. Kako je autor „došao“ do vas i vaše priče?

– Igor Marojević i ja smo se upoznali nakon moje saradnje sa autorom romana „PR“ Aleksandrom Ilićem, kome sam bila prvi kritičar romana, pre svega zahvaljujući svojoj struci – odnosima s javnošću kojima se bavim već oko 15 godina. I „Prava Beograđanke“ i „PR“ su romani istog izdavača. Kroz neke prve razgovore, Igor i ja smo se našli na istoj liniji i rad na romanu je krenuo.

Kako izgleda proces saradnje sa piscem koji piše o vama?

– Često ponavljam kako nisam imala boljeg psihoterapeuta od Igora. Slušao je, slušao, razgovarao sa mnom, postavljao mi pitanja, a onda je počeo sve više da beleži u svoj laptop… Sretali smo se povremeno, pričali, ja sam se prisećala najsitnijih detalja iz svog života, provociranih njegovim pitanjima… Priča je rasla. Igor je imao zdravstvenih problema, nastala je mala pauza u radu, a onda smo lagano prišli kraju… i roman je tu. Prepun istinitih detalja o meni i drugim likovima, začinjenih piščevom fikcijom.

Kako vi doživaljavate to što se nekome bili inspiracija da napiše lik po vašem životu?

– Dok smo radili na liku Aleksandre Rakin, kako se ja zapravo zovem u romanu, sve je izgledalo glatko, prirodno, dobro sam se osećala. Tek kada sam počela da čitam gotov roman, počela sam da shvatam da sam to zaista ja… sa sve svojim željama, mislima, suzama, smehom, problemima, dostignućima, izazovima, ljubavima, brakovima. Čaroban je osećaj shvatiti da ćeš ostati besmrtan, između korica romana. Ti, mali čovek sa svojim malim životom. Svačiji život je priča za sebe. Imala sam sreću da baš moj posluži kao inspiracija jednom piscu.

Laska vam to?

– Svakome bi laskalo da bude lik u romanu pisca kao što je Igor Marojević i tako ostane besmrtan.

Da li vam je neobično da čitate roman o sebi?

– Istina je da čitanje romana nije bilo jednostavno. Prvo sam nestrpljivo uz pomoć Ctrl+F na računaru tražila svako mesto gde se pominje „Aleksandra“. Imala sam trenutke gde sam naglas uzvikivala „E, pa nije bilo baš tako!“, ali kada sam ga pročitala celog, bez preskakanja, bila sam uglavnom zadovoljna. Završila sam čitanje i rekla sebi „OK, Tanja, ovo si htela, ovo si dobila!“.

Rođeni ste i živeli u Beogradu, imate korene u Pančevu, i sada živite u ovom gradu. Zašto jedna „prava Beograđanka“ ne živi u Beogradu?

– Ja sam rođena i odrasla u Beogradu, na potezu ka Kalemegdanu, u najstarijim delovima Beograda. Generacija kojoj pripadam rođena je kada je bilo dobro živeti u Beogradu. Devedesetih smo ili otišli u inostranstvo, ili na ratišta… a neki i u Pančevo.  Moja majka je Pančevka. Provodila sam vreme ovde i jednom došla i ostala. Ali, ne mogu se složiti sa vama da ne živim i u Beogradu. Tamo i dalje provodim mnogo vremena. I dolazim u Pančevo da ga gledam iz daljine i rado mu se vratim. A Pančevo, Pančevo je kao roditelj razmažene jedinice, koji mi dozvoljava da svih onih nedelja, pustim ulicama, pružim samo nekoliko koraka u papučama, izgužvanoj majici, bez šminke i frizure, i nađem se u samom srcu grada na kafi sa ko zna koliko poznatih ljudi, a da se pre toga sa njima o kafi nisam dogovarala…

Veoma ste aktivni na društvenim mrežama i često pišete blog gde ste vrlo otvoreni o svemu što vam se događa u životu. Poznato je da ste izdali knjigu „Musolinijev mikrofon“, ali da li možemo da očekujemo da ćete i vi jednog dana objaviti roman?

– Blog mi je pravi ventil. Nekad i previše otvoreno pišem, ali to ne znači da ću stati. Zapravo, znači da sam počela da pišem i nešto veće… Na moju sreću ili nesreću, emocije su te koje me pokreću… a njih uvek ima. Ovakvih ili onakvih.

U novoj knjizi beogradskog pisca Igora Marojevića koja nosi naziv „Prave Beograđanke“ naći će se i lik Aleksandre Rakin koji je inspirisan životom naše sugrađanke Tanje Tatomirović.