PANČEVO: Bluz veče – od Tamiša do Misisipija

Letnje muzičko putovanje u okviru Kulturnog leta u Pančevu u sredu, 5. jula od 20 sati, vodiće nas od Tamiša pa do delte Misisipija. Bluz veče održaće se na platou ispred Narodnog muzeja Pančevo, a ulaz je besplatan.

Slušaćemo bluz, pop i rok hitove u Misisipi bluz maniru, kao i još nekoliko drugih karakterističnih podgrupa bluz žanra, a domaći bluz majstori će se smenjivati na bini. 
Spor tempo i puna duša dobitna kombinacija za ovo letnje veče.

U slučaju lošeg vremena, koncert će biti održan u holu Muzeja.

Kulturno leto u Pančevu ove godine nudi bogat program koji će trajati sve do kraja avgusta  Pored muzičkih događanja koji će svoj vrhunac svakako imati koncertom svetske zvezde Femi Kutija, očekuje nas i zanimljiv program za mlade.

Leto u gradu sigurno neće biti dosadno.

Bluz je vokalni i instrumentalni oblik muzike koji svoje korene ima u američkoj muzici 19. veka. Prvih decenija prošlog veka izlazi iz anonimnosti i prodire u šire krugove američke i kasnije svetske kulture.Prvi opisi bluza mogu se pronaći tek u tekstovima putopisaca, koji su na putovanjima američkim jugom opisivali pesme Afroamerikanaca, koji su uz tu ritmičku muziku sebi olakšavali rad na plantažama.
Među prvim objavljenim bluz kompozicijama s fiksiranim tekstom i potpisom autora smatra se delo Memfis bluz (engl. Memphis Blues), od Vilijama Hendija (engl. William Christopher Handy), kojeg su nazivali i „ocem bluza“ iz 1912. godine. Sledeće godine je ponovno objavljena, u novoj verziji, i s novim tekstom bliža tradicionalnom obliku bluza u formi od 12 taktova. Prava na tu pesmu je prodao za 100 dolara, a iste godine objavljuje Sent Luis Bluz (engl. St. Louis Blues), i zatim (engl. Hesitation Blues). Nakon što je objavio (engl. Beale Street Blues), (1916) g. seli se u Njujork gde se nadao da će imati bolje uslove za rad i u kojem je otvorio sopstvenu izdavačku kuću Hendi rikord kompani (engl. Handy Record Company). Godine 1926. objavio je bluz antologiju (engl. Blues: An Anthology: Complete Words and Music of 53 Great Songs), verovatno prvi pokušaj ukupnog dokumentovanja bluza.

Bluz je preko Handijevih dela stigao i do Evrope i to zahvaljujući američkim vojnim orkestrima, koji su pratili američke vojnike za vreme prvih meseci Prvog svjetskog rata. Tako je u Evropi počeo da se razvija stilizovani bluz, a među prvima su ga prihvatili francuski kompozitori Darijus Milhad (franc. Darius Milhaud) i Moris Ravel (franc. Maurice Ravel).
Godine 1920. izdata je ploča sa Mami Smit (engl. Mamie Smith), koja je prvi gramofonski snimak crnog izvođača bluza. Prve pesme su postigle relativan uspeh pa su snimljene i druge dve (engl. Crazy Blues) i (engl. It’s Right Here For You), (engl. If You Don’t Get It), (engl. Tain’t No Fault of Mine), koje su postigle opšti uspeh i s time započinje era „klasičnog bluza“, karakteristična po pevačima bluza koje prate džez muzičari poput Kinga Olivera, Luisa Armstronga, Sidneyja Becheta, Charliea Greena.

Urbani velegradski bluz razvija se u crnačkim zajednicama posle Drugog svetskog rata kao manje više samostalna bluz umetnost, koja u početku nije imala nikakve veze s džezom ili zabavnom muzikom i da bi umjesto „Race Records“ s vremenom postala „Rhythm and Blues“ (RnB) i podloga za novi muzički žanr 1950ih „Rock and roll“ (rock ‘n’ roll).

Postoji nekoliko obeležja koja su svojstvena svoj bluz muzici, jer taj žanr uzima oblik posebnosti svakog pojedinog izvođača. Neka obeležja je bluz dugo imao pre stvaranja modernog bluza. Rani oblik muzike nalik bluzu bili su uzvici poziva i odgovora u kojima se viđa „funkcionalna izražajnost … stil bez pratnje harmonije i neobuzdan formalnostima bilo koje pojedine muzičke strukture.“ Oblik ovog „predbluza“ mogao se čuti u radnim pesmama i povicima robova, proširen u „jednostavne solo pesme krcate emocionalnim sadržajem“.Bluz kakav je sada, može se percipirati kao muzički stil utemeljen na evropskoj harmonijskoj strukturi, s tradicijom zapadnoafričke tradicije poziva i odgovora, preoblikovan u međuigru vokala i gitare.

Mnogi elementi bluza, kao što je oblik poziva i odgovora i upotreba plavih nota mogu se naći u afričkoj muzici. Silvijan Diouf ukazala je na nekoliko specifičnih obeležja kao što su melizmatika, valovita, nazalna intonacija koja sugeriše vezu između bluza i muzike zapadne i središnje Afrike. Etnomuzikolog Gerhard Kubik verojatno je prvi koji je primetio kako određeni elementi bluza vuku korene iz muslimanske muzike zapadne i središnje Afrike.

Letnje muzičko putovanje u okviru Kulturnog leta u Pančevu u sredu, 5. jula od 20 sati, vodiće nas od Tamiša pa do delte Misisipija. Bluz veče održaće se na platou ispred Narodnog muzeja Pančevo, a ulaz je besplatan.