PANČEVO: Izložba akvarela Dragoslava Husara

Izgleda da je Dragoslav Husar vrlo rano, još kao dečak, pokazao izuzetnu obdarenost za crtež i slikanje vodenim bojama. Potome ne bih ga nazvao samoukim, niti autodidaktom u slikarstvu, već samorodnim stvaraocem. Realnost života, koja skoro nikad nije u skladu sa željama, uskratila mu je akademsko usavršavanje. Ne znam da li mu je to donelo više sreće nego što je bio darovit. Tek kada je završio svoje društvene i profesionalne obaveze krenuo je, kao kakav Aristotelov učenik, da se usavršava umetnosti slikanja u prirodi. Doista, među retkim osvedočenim akvarelistima sve je manje onih koji rade u pleneru, u neposrednom kontaktu sa prirodom, kao što to čini Dragoslav Husar.

Ovaj neumorni putnik, privučen atmosferom i svetlima svog podneblja, radeći skoro bez daha, iskazao se vrlo brzo kao osetljiv slikar pejzaža. U ambijentu nije inspirisan faktografskim viđenjem, više je to asocijativna moć prizora, koji interpretira svojim imaginarnim doživljajem, svestan da susreti sa prirodom obogaćuju u slikaru oči za jedan njegov svet. Pored osećanja za kadriranje i uvek povišeni ugao gledanja odnegovao je svu lepotu u nedorečenosti prostora, onu efektnu privlačnost ostavljanja beline sa skoro nepostojećom linijom horizonta, stvarajući viziju univerzalne harmonije neba i predela. Njegov realizam ne podleže lepoti zavičaja na sladunjav, dopadljiv način, ne podilazi malograđanskom ukusu, – sve je kod njega dato u zanosnom brišućem letu nad rekama, zaseocima, šumarcima i proplancima, čije je ishodište u praznini nebeske prašine.

Kao saputnik imao sam priliku da ga gledam kako se pod crnim šeširom, mašući širokim četkama, kao kakav dirigent u žitnom polju, bori sa razlivenom bojom da ono što je nevidljivo učini vidljivim. Osećao sam da je u tom hrvanju i borenju sadržana suština njegovog života i njegove umetnosti, njena lepota, njena snaga, njena istina i plemenitost.