Pančevo: Izložba Krug i kvadrat V u Galeriji Bate Mihailovića

Izložba „Krug i kvadrat” prikazuje radove tri umetnika čiji se umetnički izrazi međusobno razlikuju jer svaki predstavlja sopstveno vizuelno iskustvo.

Umetnike Petru Jovanovsku i Kršištofa Bartnika naizgled povezuje jasno izgrađena kompozicija sa geometrijskim oblicima i čistim bojama. Njihove kreacije su svojevrsni istraživački i umetnički poligon na kome razmatraju mogućnosti ostvarljive umetničkim sredstvima, a prikazane scene su i posebni meditativni prostori. Nasuprot težnjama ekspresivnog minimalizma, fokusiranog na čistoću i univerzalnost likovnog jezika, slikarstvo Slađane Matić Trstenjak je mnogo izražajnije. Prikazani intimni pejzaži su prilagođeni, ne sasvim definisanih oblika i tonova boja, i obogaćeni dodatkom kolaža.

Centralni element u delima Petre Jovanovske je krug, koji nije slučajno izabran. Predstavlja sintezu stvaralačke i životne filozofije, kao i saznanja da jeste savršena forma bez početka i kraja. To je znak koji simbolizuje ciklus života, večnost, kretanje planeta oko Sunca, kosmos, celovitost i savršenstvo. Njegovo značenje tumačili su već stari Grci. Imao je simboličnu ulogu u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi, kao i u renesansi i modernoj umetnosti zapadne civilizacije, za razliku od njenog tumačenja s kojim se susrećemo u istočnoj civilizaciji. Umetnica štampa svoje misli, emocije i pogled na svet u krugovima. Na pojedinim umetničkim kompozicijama ovaj znak je umnožen. To realizuje raznim medijskim i grafičkim tehnikama. Raznolikost i dinamiku pojedinih motiva ona postiže pomoću boja, njihove strukture i tonova. Ako pažljivo posmatramo, u nekim krugovima možemo videti fino, blago reljefne forme nastale grafičkom tehnikom suve štampe. U nekoliko primera umetnica pravougaonikom uokviruje određeni niz eteričnih krugova.

Kršištof Bartnik se predstavlja ciklusom „Postanak”. Koristeći akvarel kao tehniku, igra se oblikom kvadrata. U njegovom radu opravdano je sugestivan i izbor formi. Za razliku od kruga, kvadrat je geometrijski oblik koji nam daje osećaj stabilnosti i spokoja. Iako ga mnogi povezuju s ograničenjem, jeste ipak znak koji simbolizuje sjedinjenje četiri elementa: zemlje, vode, vatre i vazduha, odnosno četiri osnovne strane neba. Možemo reći da je kvadrat simbol integracija i sinteza. Ovo bismo mogli da uporedimo sa čovekom kao individuom koja je u društvu stalno podložna prilagođavanju, odlučivanju, a potom i svoj rad doživljava kao deo određenog procesa. Bartnik ne prilazi motivu intuitivno već na istraživački način. Zahvaljujući slikarskom umeću umetnika, elementi u slikarskom polju su doterani do savršenstva. Takav centralni lik postaje promenljiv, ukazuje se na njegovu rotaciju, preklapanje ili nestanak. Rotacijom kvadrata, u osi, nastaju novi oblici. Pojedinačne kompozicije se tako sastoje od nekoliko znakova čija je pozicija određena bojom. Dobijeni apstraktni pejzaži, autorovi meditativni prostori odlikuju se prefinjenošću boja i transparentnošću sloja akvarela.

Umetnička ispovest Slađane Matić Trstenjak je ekspresivna, zgusnuta i puna emocija. Boja i materijalna zasićenost su glavni ekspresivni elementi njenih radova, čemu doprinosi i izbor sve manjeg formata platna. Glavni motiv ostaje pejzaž, ali neke scene su potpuno apstraktne. U poređenju sa slikama iz ranijeg perioda, više ne prepoznajemo centralni objekat – drvo – što bi se moglo dovesti u vezu s prikazom čoveka ili same umetnice. Sada posmatramo kompozicije s neodređenom kolornom masom na koju pada kiša ili sija sunce. Zanimljive su kombinacije kolorističkih perspektiva. Posebnost ovih slika, s likovne i sadržinske strane, jeste tehnika kolaža i asemblaža. Papirne trake, pocepane i zalepljene za platno, prelaze preko ivice i stvaraju prostornu dimenziju slike. To je kombinacija obojenih i nacrtanih listova različitih oblika, a ponekad su dopunjeni i tekstilnim krpama. Boja stvara raspoloženje, a preovladavaju topli tonovi roze i ljubičaste. Tu se zelena i plava pojavljuju „u ulozi padavina”, čija je simbolika spiranje sa scene lošeg i suvišnog. Radovi Slađane Matić Trstenjak zrače bogatstvom beskrajnih životnih boja i optimizmom.

mr Mojca Štuhec
(predgovor izložbe „Krug i trg II”, Tuzla, Bosna i Hercegovina, (1. 6 – 24. 8. 2022))

Biografije autora:

Petra Jovanovska (1972, Češka)

Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, na odseku za grafiku, kod profesora Dimča Nikolova.
Dosad je upriličila 72 samostalne izložbe: Galerija DLUM (Maribor, Slovenija, 2022), Galerija AP (Pariz, Francuska, 2021), Muzej Prigorja (Zagreb, Hrvatska, 2020), Galerija „Bunsen Goetz” (Nirnberg, Nemačka, 2018), MC Galerija (Njujork, SAD, 2017), Nacionalna galerija Čifte amam (Skoplje, Severna Makedonija, 2014), Državni zamok Švihov (Švihov, Češka, 2012) i dr.
Imala je preko 300 grupnih izložbi: „Art Capital”, Grand Palais (Pariz, Francuska, 2020), Zimski salon, Narodna galerija (Skoplje, Severna Makedonija, 2020), „Mješoviti mediji”, Galerija „Menier” (London, Velika Britanija, 2019), „Makedonske refleksije”, Galerija Klatovy (Klenova, Češka Republika, 2016) i dr.
Dobitnica je više nagrada: „Nagrada za žene u umetnosti” (Orlando, SAD, 2020), nagrada „Polučasna nagrada” (Art Olimpija, Tokio, Japan, 2019), Gran-pri 14. Zimski salon Društva likovnih umetnika Makedonije (2012).
Radi kao slobodni umetnik.

Kršištof Bartnik (1964, Poljska)

Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta „Nikola Kopernik” u Torunju (1988).
Zasad je upriličio preko 40 samostalnih izložbi: Galerija DLUM (Maribor, Slovenija, 2022), Galerija „Za Szklem” („Eugeniusz Geppert” Akademija za umetnost i dizajn, Vroclav, Poljska, 2022), Univerzitetska galerija „Maria Curie-Sklodovska” (Lublin, Poljska, 2020), Muzej Prigorja (Zagreb, Hrvatska, 2020), Galerija „Neuf” (Nanci, Francuska, 2019), Galerija „Fons” (Pardubice, Češka Republika, 2018), Galerija „Dom” (Kulturni centar Sokolov Podlaski, Poljska, 2017), Galerija AMB (Hradec Kralove, Češka, 2015) i dr.
Izlagao je na preko 100 grupnih izložbi: „Breške” (Galerija „Kristian Kreković”, Tuzla, BiH, 2019), „Vitkaci-izlaz…”, Galerija „Thermale” (Nansi, Francuska, 2017), „Intersalon AJV”, Muzej grada (Tabor, Češka, 2016), „Deep Inside”, Umetnička galerija (Legnica, Poljska, 2016) i dr.
Od 1989. radi kao profesor slikarstva na Univerzitetu „Maria Curie-Sklodovska” u Lublinu, Poljska.

Slađana Matić Trstenjak (1985, BiH)

Diplomirala je na Akademiji likovnih umjetnosti u Širokom Brijegu (2010), u klasi slikarstva prof. Antuna B. Švaljeka.
Zasad je održala preko 40 samostalnih izložbi: Galerija BV (Klagenfurt, Austrija, 2024), Galerija DLUM (Maribor, Slovenija, 2022), Galerija „Abstract Project” (Pariz, Francuska, 2021), 9. Međunarodni festival likovnih umetnosti „Kolaž u asamblažu” (Kranj, Slovenija, 2020), Umetnička galerija Maribor (Slovenija, 2019), Galerija „Vladimir Filakovac” (Zagreb, Hrvatska, 2019), Galerija „La Roggia” (Pordenone, Italija, 2017) itd.
Izlagala je na preko 100 grupnih izložbi: „Salon des Réalités Nouvelles”, „Réfectoire des Cordeliers” (Pariz, Francuska, 2023), „Majski salon – Plava linija”, „Kibla portal” (Maribor, Slovenija, 2022), „Drugačije, odlično. Mladi umetnici”, Galerija ZDSLU (Ljubljana, Slovenija, 2021), „Nepoznata blizina – slovenačko savremeno slikarstvo”, Galerija „Profeta” (Budimpešta, Mađarska, 2018) i dr.
Dobitnica je više nagrada: „Prix Le Quotidien de l’Art”, „Salon Réalités Nouvelles” (Pariz, Francuska, 2023), Nagrada Društva likovnih umetnika Maribor 2019. i 2016. i dr.
Živi i stvara u Mariboru u statusu samostalnog umetnika.

Izloža će biti otvorena 0d 1. do 22. novembra. Radnim danima od 16.00 do 20.00 časova.