PANČEVO: Izložba „Mesečeva soba” od 25. marta u Galeriji savremene umetnosti

U Galeriji savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva biće predstavljena izložba „Mesečeva soba” Gordane Kaljalović i Đorđa Odanovića, od  25. marta do 16. aprila.

Mesec je od početka civilizacije fascinirao čoveka na različite načine i sa različitim pobudama, a popularni izraz La bella luna, slavi mnogo više od same fizičke posebnosti tog nebeskog tela, istovremeno podrazumevajući sve one kontekste i kreativne potencijale jedinog prirodnog Zemljinog satelita. Od trenutka kada je primalno uočen svetli disk na tamnom nebu i perceptovan kao božanstvo, preko prvih racionalnih i naučnih istraživanja, istorijsko sletanje na Mesec, čime je ostvaren fizički kontakt, dobilo je karakter finalne spoznaje. Taj ultimativni čin totalnog prisustva podrazumevao je i iskustvo svih čula.

– Baz Oldrin je, na primer, u knjizi Magnificent Desolation, na osnovu prašine slučajno unesene u lunarni modul, opisao miris kao oštar, metalni, poput baruta ili mirisa vazduha nakon vatrometa.

Razmatranje modaliteta recepcije Meseca Gordana Kaljalović i Đorđe Odanović postavili su u dijalektički odnos i kombinujući mnoge asocijativne reference stvorili jedinstven misaono-vizuelni dijalog diferenciran u tri celine: Soba Mesečevih mapa, Soba Mesečevih mena i Soba Mesečine, čime su iskazali i fokuse svojih interesovanja. Za autore površina Meseca je dragoceni diskurzivni izvor, reljef enformelne strukture s karakterističnim kraterima, element transpozicije u novu sliku, u novi konstrukt koji istovremeno iskazuju sukob realnog i potencijalnog, interakciju neba i zemlje. Taj taktilni segment razmatranja, zasnovan na iskustvima stečenim kako kroz neposredno posmatranje samog Meseca tako i preko brojnih fotografija njegove površine kao i fizičkog materijala donesenog sa misija Apola, poslužio im je kao osnov za sintezu vizuelnih označitelja različitog porekla u jedinstveni realitet sa svim potencijalima koje te različitosti nose, kao u slučaju materijala iz okoline Bora, iskazano i kroz objekte i kroz fotografije. Baš kao što je Bašlar zapisao: Snaga rečenice-slike koja spaja heterogene elemente tada je snaga jaza i sudara koji razotkriva tajnu jednog sveta.

Čovek je dugo vremena ritam svog života usklađivao prema mesečevim menama koje su mu bile vremenski orijentiri, ali su one pre svega metronomi ritma same prirode. Te promene su konstanta vremena, večno trajanje koje se kroz svoje zemaLjske manifestacije iskazuje kao neprikosnovena memorija planete. Taj kontinuitet prekida i obnovljivosti, ponavljanja s razlikama, Gordana Kaljalović i Đorđe Odanović su postavili za osnov doživljavanja Meseca kao diskurzivnog predmeta. Ukazujući da i oni mali pokazatelji sinergije Meseca i Zemlje, poput nabora na peščanoj obali nastalih permanentnim radom talasa, jesu naznaka razvijenijeg konteksta sukobljavanja kao modaliteta postojanja i opstanka, dijalektike uslovljenosti i reciprociteta. Smena dana i noći još jedan je primer konstantnih promena, kosmičke mistike eshatološkog shvatanja vremena. Izdvajajući mesečevu svetlost kao poseban (tematsko- vizuelni) okvir, s jedne strane ukazuju na sve one pojavnosti mesečine u čovekovoj spoznaji, a s druge, na likovni aspekt svetlosti. U radovima u kojima tretiraju mesec kao sjajni disk, mesečina jeste svetlost suprostavljena mraku, ono što se izdvaja iz tame, pokretačka energija. Ali za razliku od difuzne, sveprisutne sunčeve svetlosti, isijavanje iz tame indukuje dinamiku, sukob, pobunu protiv beskonačnog mraka svemira, stvarajući dramaturški mizanscen. Svetlost je i cilj i metod, ona je energija i personifikacija različitih emotivnih stanja.

Kao i u dosadašnjim zajedničkim istraživanjima, Gordana Kaljalović i Đorđe Odanović nastavljaju intermedijalni dijalog, blizak ransijerovskoj dijalektičkoj a ne simboličkoj montaži, u kojoj se elementi postavke ne dovode primarno u vezu svojom sličnošću ili poreklom – to su elementi istog izvorišta uvodeni u heterogeni poredak u kome se iz jednog poznatog stvara novi svet. Svet večitog trajanja nasuprot recentnoj posthumanoj pometnji.

Sava Ristović

Gordana Kaljalović, biografija

Rođena u Beogradu 1951. Diplomirala na Fakultetu Likovnih umetnosti, Beograd 1975. i na Filološkom fakultetu 1977. (engleski jezik i književnost). Magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti, Beograd (metal). Kustos u Galeriji Doma JNA od 1978-1993. Kao dobitnik stipendije Moša Pijade za mlade talente, studijski boravila 1986, 1990, u Parizu, (Site internešnl dez Arts). Od 1993.  na Akademiji umetnosti  Novi Sad . Od  2006 – 2016. u zvanju  redovnog profesora pri katedri za vajarstvo. Izlagala na preko 200 grupnih izložbi u zemLji i inostranstvu (Klivlend, London, Solun, Santa Barbara, Vervier) i na 29 samostalnih  izložbi u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji,  Grčkoj, Francuskoj. Autor i kustos preko 20 projekata. U umetničkoj praksi izražava se kroz medije skulpture i instalacije. Realizovala skulpturu u eksterijeru 2005. Kakslautanen, Finska. Vodila radionicu za studente u Firenci 2005, 2006, 2007 u okviru Autsajd projekta. 2019 . boravila u Napulju u okviru Erazmus programa razmene na nivou fakulteta.

Nagrade:

Nagrada Fakulteta likovnih umetnosti; Godišnja nagrada Galerije Kolarčevog narodnog univerziteta; nagrada ULUS-a za malu plastiku; nagrada Jesenjeg salona  za skulpturu; Priznanje RTS za autorsku izložbu  Poetika linije; priznanje RTS  za doprinos kulturi; treće mesto na izložbi Prostor knjige i dr.

Radovi  u vlasništvu muzeja i privatnih kolekcija u zemlji i inostranstvu:

Narodni muzej, Beograd; Muzej savremene umetnosti, Beograd; Muzej grada Beograda, Narodni muzej, Kraljevo, Plevlja, Ilok; Galerija Pavla Beljanskog, Novi Sad; MSU Novi Sad; Kolekcija Galerije Doma vojske, Beograd; Muzej metalurgije i rudarstva, Bor; Galerija Savremene umetnosti, Niš; Rektorat Univerziteta, Novi Sad; Filozofski fakultet, Novi Sad; Biblioteka grada Beograda; Kolekcija Žene izvan granica (Santa Barbara, USA); Muzej u Vervieu, Belgija; Kolekcije u Lamiji, Samotraki, Hori (Grčka); Galerija Kulturnog centra Lefkada, Grčka; Narodna biblioteka, Beograd; Muzej Cepter, Beograd.

Kustoski projekti 

Poetika linije, Galerija Doma Vojske, Beograd 1992; Grad, magični univerzum, galerija Doma Vojske, Beograd 1993; Intimni program za studiju predmeta u enterijeru, Muzej primenjenih umetnosti, Beograd 1996; Afrodita između mita i stvarnosti, galerija Zlatno oko, Novi Sad, galerija Zvono, Beograd 1998;  Skok u prazno, galerija Zlatno oko Novi Sad, galerija Zvono, Beograd 2002; Promenljivi pejzaž, galerija Otklon, Beograd  2008; Od površine ka prostoru, galerija Haos, Beograd 2004; Grafit – materija i energija spiritualne teritorije, Muzej železnice, Prodajna galerija Beograd 2013 ; Iz bliza iz daleka 1914-1918, Muzej Macura, Banovci 2015. i dr.

Najnovije samostalne izložbe

2020. Galerija Zvono, Beograd

2018. Galerija savremene umetnosti, Salon 77, Niš / Galerija legat Miće Popovića, Loznica / Kulturni centar Srbije, Pariz

2016 / 2017. Narodna biblioteka, Beograd 

2017. Galerija Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad

2016. Galerija Haos, Beograd

2014. Tera, Kikinda

2013. Galerija Zvono, Beograd / Galerija Kulturnog centra, Novi Sad

2011. Galerija Kulturnog centra Lefkade, Grčka  / Prodajna galerija Beograd

2010. Galerija Zvono, Beograd

2009. Galerija Otklon, Beograd /Atina

2008. Galerija Ozon, Beograd

2005. Galerija Kulturnog centra, Beograd

2001. Galerija Zvono, Beograd.

Đorđe Odanović, biografija

Diplomirao na fakultetu Primenjenih umetnosti u Beogradu na katedri grafike, odsek fotografije.  Član ULUPUDS–a i ULUS–a. Od 1989. radi kao  fotograf u Etnografskom muzeju u Beogradu. Od 1998. u zvanju docenta, kat. fotografije  – na Akademiji umetnosti, Novi Sad.

2002. Magistrirao na fakultetu Primenjenih umetnosti.

2009, 2010, 2011,  Gostujući prof. na arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

2010. Umetnički direktor ARTGETa , foto galerija, Kulturni centar, Beograd

2011. U zvanju redovnog profesora na Akademiji umetnosti Novi Sad

         Ostvario je 28 samostalnih izložbi i oko 100 grupnih izložbi u Srbiji i

         Inostranstvu : SkopLje, Keln, Atina, Solun, Pariz, Bratislava, Vervije –

         Belgija, Lima – Peru, Pleven – Bugarska

Izabrane izložbe :

1988. Galerija Grafički kolektiv, Beograd

1991. Galerija 77, Niš, sa Gordanom Kaljalović 

1997. Savremena galerija centra za kulturu, Pančevo

            – Galerija Zlatno oko, Novi Sad

            – Galerija Zvono, Beograd

2001. ULUS – galerija, Beograd

2002, Galerija Fotofakt, SkopLje, R. Makedonija

2003. Galerija Kulturnog centra Beograd

2008. Galerija OZON, izložba Mesec i promena ( sa Gordanom Kaljalović )

2008. Galerija REMONT, izložba Tender, fabrika Bor

2011. Galerija Kulturnog centra grada Lefkas, Grčka, izložba Rekonstrukcija predela, sa Gordanom Kaljalović

2011. Galerija Beograd, izložba Nasuprot, sa Gordanom Kaljalović

2015. Galerija Zvono, izložba KOTA 708

2017. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, izložba Presudno značenje

2019. Galerija ARTGET, Ispitivanje dubine, KC Beograd

2019. Galerija TERRA , Ispitivanje dubine, Kikinda

2020. Galerija SULUV, RGB – Pestum, Novi Sad.

NAGRADE

1978 – Prva nagrada za plakat grada Beograda, Muzej primenjenih umetnosti,       

1994 – Nagrada za fotografiju Dobrinka Đorđević, Treće bijenale jugoslovenske minijaturne umetnosti

1995  – Nagrada za fotografiju Oktobarskog salona

         – Plaketa ULUPUDS – a za fotografiju

1996  – Nagrada Malog prolećnog anala, Čačak (za nove tendencije)

1998  – Nagrada Zlatna forma za fotografiju UPIDIV, Novi Sad

2003  – Nagrada ULUPUDS-a, za izložbu u Kulturnom centru             

2004  – EPSON konkurs – Druga nagrada za fotografiju

2004  – Povelja za fotografsku inovaciju u 2003. god., Nacionalni centar za Fotografiju

2007  – Nagrada za najuspešnijeg profesora, Bijenale studentske fotografije Novi Sad

2018  – Prva nagrada za fotografiju, Bijenale minijature Gornji Milanovac

U Galeriji savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva biće predstavljena izložba „Mesečeva soba” Gordane Kaljalović i Đorđa Odanovića, od  25. marta do 16. aprila.