PANČEVO: Nadežda Petrović – inspiracija strip umetnicima iz celog sveta

Program ovogodišnjeg 9. Nova festivala posvećenog savremenom stripu opširan je i šarolik, a glavna stvar je izložba „Ostrvo ljubavi“ posvećena Nadeždi Petrović, kaže za „Orbitu kulture“ selektor Festivala Saša Rakezić, strip umetnik poznat pod pseudonimom Aleksandar Zograf.

„Ostrvo ljubavi“ Nadežde Petrović – inspiracija strip umetnicima

Kao inspiracija za izložbu posvećenu Nadeždi Petrović poslužilo je njeno ulje na platnu iz 1907. godine „Ostrvo ljubavi“, slika koja je bila začetak novog pristupa umetnosti kod nas, duboko individualističkog i modernog u pristupu, dodaje Zograf.

„Pozvali smo pedesetak umetnika iz celog sveta, od Japana do Kube, autore koji se bave stripom ili ilustracijama da kreiraju svoj rad na ovu temu, inspirisan Nadeždom Petrović. Jedna od namera bila je da se obrati pažnja na Nadeždu, koja je ipak jedna od zaboravljenih ličnosti koje su u velikoj meri formirale našu kulturu i veoma su bitne za nešto što bih nazvao našim samopamćenjem.“

Različiti autori su prišli temi na različite načine, inspirisani pre svega idejom tog platna koje i posle skoro 120 godina jednako govori o našem svetu, kao što govori i o jednom smelom istupu u tom vremenu.
Među autorima na izložbi „Ostrvo ljubavi“ su naši Igor Kordej i Maja Veselinović, japanski autor Harukiči, Eva Hilhorst iz Holandije, Klaudio Marinačo iz Italije, Samplerman iz Francuske…

Spona Nadežde i Rastka Petrovića sa stripom

Delo Nadežde Petrović može se vezati za strip umetnost u smislu da je njen rad bio na tragu nekih savremenih razmišljanja u tom momentu, kao što je savremeni strip jedan vizuelni medij koji je veoma povezan sa modernošću, sa shvatanjem o prostoru i vremenu u kom živimo.

„Spona je više metaforična nego što je direktna, s obzirom da se Nadežda Petrović nije bavila stripom, ali u svakom slučaju nas povezuje jedno umetničko istraživanje koje je hrabro i kreće se ka nečemu što je bilo trend u jednom vremenu“.

Moguće je da je i ranije u našem stripu bilo recepcija na delo Nadežde Petrović, ali Zograf se ne može setiti takvih radova. Veruje da je bitno da pamtimo svoju prošlost da bismo mogli da raskrčimo put do budućnosti.

„Moramo imati neku vrstu pamćenja i odgovornog odnosa prema prošlosti iz koje uvek možemo puno da naučimo. Svakako je Rastko Petrović (avangardni pisac, brat Nadežde Petrović) za mene bio inspiracija tokom godina, s obzirom da je i on slično kao i Nadežda nastojao da prokrči neke nove puteve i da istraži nova prostranstva unutar naše kulture u jednom vremenu, koje je bilo slično današnjem. Uzbudljivo i puno prevrata i novih situacija kroz koje je naše društvo prolazilo“.

Josip/Jozef Danilovac – pionir srpskog i austrijskog stripa

Jedna od od izložbi na festivalu posvećena je ranom austrijskom stripu i ilustraciji, a priredili su je Nikola Dostal i Ivan Petrović iz Beča.

„Pored toga što se bavi istorijatom stripa i ilustracije u toj zemlji, imamo primer Jozefa Danilovca rođenog u Beču, austrijskog slikara i ilustratora srpskog porekla koji je početkom 20. veka paralelno objavljivao i u Srbiji, u satiričnom listu ‘Vrač pogađač’ i u časopisu ‘Naša deca’ gde je kreirao i možda neke od prvih stripova proizvedenih na srpskom jeziku. Ovde je njegovo ime bilo transkribovano prema srpskom pravopisu, a u Austriji prema nemačkom“.

Dugo godina nije seni znalo za njega, ili ako se znalo malo se ko osvrtao na to da je u pitanju umetnik koji je obeležio dve sredine. Objavljivao je na srpskom u Srbiji i na nemačkom u Austriji a na izložbi u Pančevu će se objediniti obe te ličnosti i prikazati neki od njegovih stripova ili proto-stripova koje je radio za časopis „Naša deca“ iz Beograda dvadesetih godina, što je jedan od prvih stripovskih pokušaja u nas uopšte.

Takođe prikazaće se i njegovi radove koji su nastali u Beču gde je sarađivao sa satiričnim časopisima i bavio se primenjenom umetnošću. Ostao je zapamćen kao ilustrator koji je sa velikom strašću crtao vozove.

„Mi i dan danas otkrivamo neke od njegovih popularnih ilustracija koje pamtimo iz čitanki. Recimo, Filipa Višnjića je crtao Josip Danilovac. A prvi put bi na ovoj izložbi trebalo da budu i Josip i Jozef zajedno“, dodaje Zograf.