PANČEVO: Predstavljanje knjige Mirjane Mitrović „Kao veliki kompas – Milena Pavlović Barili – pisma i portreti“ u četvrtak u biblioteci

Mirjana Mitrović navodi da je najveći problem imala sa pismima koja su Mileni pisali određeni znameniti ljudi, značajni ne samo za našu nego i za evropsku kulturu s početka 20. veka. Naime, sadržaj tih pisama je ličan, često formalan, pruža samo kratke informacije – bilo je potrebno znati u kojoj fazi života je tada bila Milena i šta joj se dešavalo da bi se shvatilo o čemu je u njima reč.

Stoga je, radeći portrete znamenitih ličnosti za knjigu Kao veliki kompas, autorka počela od Žana Kasua, francuskog intelektualca, nadrealiste, vatrenog levičara i komuniste, budući da je on bio i Milenin prijatelj i prijatelj njenog oca. On je pisao predgovor za Mileninu prvu parisku izložbu, a Milena ga je često pominjala u pismima majci.

„Smešno izgleda, pogrešila sam što sve one moje knjige ostavih u kuferu u Parizu. Ovde je izbor tih knjiga vrlo skučen, a i najobičnije su skandalozno skupe. Za moje dve slike u Že de Pom će da se pobrine Kasu, neće biti izgubljene. Od njega dođe jedno pismo posle mog dolaska i on je mobilisan, sad je možda u ratu, kaže da je redov i da mu je dužnost po ceo dan da šeta konje po kasarni“, deo je iz pisma koje je Milena Pavlović Barili pisala svojim roditeljima iz Njujorka, a koji otkriva njen odnos sa Žanom Kasuom.

„U želji da saznam malo više, došla sam do autobiografije Žana Kasua i bila vrlo iznenađena podatkom da je podržao Tita 1948. godine, u vreme Informbiroa, kada su sve njegove partijske kolege bile na Staljinovoj strani. Kao prijatelj Jugoslavije, Kasu je 1949. godine dolazio u našu zemlju i to je sigurno moralo pisati u svim novinama. Milenina majka je u Požarevcu, dobila je informaciju da joj je ćerka preminula u Njujorku i nakon toga za nju nastaje potpuni muk.

Kada saznaje da prijatelj njene kćeri dolazi u Jugoslaviju, piše mu jedno veoma potresno pismo i šalje ga na adresu francuske ambasade. Tako se zapravo pokreće čitav niz znanih i neznanih događaja koji su Mileninoj majci omogućili da osnuje Galeriju. Ako se sagledaju društvene okolnosti u državi i ideološko shvatanje umetnosti, mislim da je Žan Kasu pomogao da Milena sve to preskoči i da danas za nas stvarno bude kao veliki kompas“, objašnjava Mirjana Mitrović.

Dva pisma Ivana Meštrovića i savete koje u njima daje Mileni Pavlović Barili, trebalo je posebno dešifrovati. Svesno ih je tako pisao. Na koje „izvesne“ ljude je u njima mislio?

Naime, Milena Pavlović Barili je bila u bliskom srodstvu sa dinastijom Karađorđević, koja je tada bila na vrhuncu moći, ali te rodbinske odnose ni ona, ni njena majka nisu umele baš najbolje da iskoriste. Za razliku od nje, Meštrović sa Karađorđevićima nije bio ni u kakvim rodbinskim vezama, ali je vrlo dobro uspevao i kneza Pavla i kralja Aleksandra da stavi u službu svojih ideja. Milena očigledno nije posedovala taj talenat.

U svojim pismima Meštrović je Milenu savetovao da na otvaranje svoje beogradske izložbe pozove članove vladajuće dinastije, ali poznato je da se te „izvesne osobe“ na njoj nisu pojavile.

U isečku sačuvanog telegrama, kneginja Jelena Karađorđević, iz Londona 1934. godine, zahvaljuje Mileni Pavlović Barili na izrazima saučešća povodom smrti svog brata, kralja Aleksandra. Taj tragičan trenutak motivisao je Mirjanu Mitrović, kao priređivača epistolarne zaostavštine Milene Pavlović Barili, da proveri gde se kneginja Jelena Karađorđević tada nalazila i zašto se ponovo potpisuje devojačkim prezimenom.

„To je bilo neuobičajeno, naročito za ženu koja se, dok je bila udata, zvala Jelena Petrovna Romanov. Da li biste se odrekli prezimena Romanov? Verovatno ne“, kaže Mitrovićeva.

Međutim, ponovo okolnosti treba sagledati u istorijskom kontekstu. Kneginja Jelena Karađorđević, kćerka kralja Petra Prvog i rođena sestra kralja Aleksandra, bila je udata za jednog od kneževa Romanovih, koji je stradao sa vladajućom carskom porodicom. Jelena je uspela da se spase iz Oktobarske revolucije i da sa decom dođe kod brata na dvor. Zbog sukoba sa bratom, dvor je ubrzo napustila i otišla u Evropu. Bežeći iz Sovjetskog Saveza, Jelena je vrlo pametno pretpostavila da je sigurnije da vrati devojačko prezime Karađorđević, budući da je u to vreme bilo opasno prezivati se Romanov. Međutim, ubistvo kralja Aleksandra kao da joj pokazuje da nema bezbednih prezimena.

„Ja sam mislila da mnogo znam o Mileni Pavlović Barili, ali kad sam krenula da analiziram ta pisma, shvatila sam da su potrebna još neka istraživanja da bi se društveni život i Milenina ukorenjenost u kulturne tokove bolje objasnili i bolje razumeli“, zaključuje Mirjana Mitrović, govoreći za RTS.