Film Čedomira Milosavljevića „Teslaši“ biće premijerno prikazan u subotu, 2. jula u 18 sati, u dvorani Kulturnog centra Pančeva.
Autor filma otac Čeda je sveštenik, koji se bavi i umetnošću. Ovo mu je treći film. Ispričao nam je da se „Teslaši“, koji traju 90 minuta, sastoje od niza razgovora.
– Na izvestan način ja sam zloupotrebio učesnike da oni govore o mom odrastanju i uzrastanju na Tesli, kao i ustvari o tome kako sam ja od Teslaša otišao dalje. Dugo je to nicalo. Jedan čovek koji je bio značajan za moje odrastanje na Tesli se kolebao, Radovan Raša Aleksić je na kraju pristao i onda je sve ovo drugo bilo dosta lakše. Film nema neku akciju. To su razgovori sa desetoro ljudi koji su bitno uticali na moje detinjstvo, a roditelj prvo. Moja majka je pristala da prva govori o tome kako smo se mi doselili u to naše divno naselje i onda sam redom išao i obuhvatio sam tri generacije – 54/5, 60. I 66. godište. Šta je meni bilo bitno? Bitno mi je bilo kako je svako upamtio svoje odrastanje na Tesli. Kako ući u prvi tim Tesle. Jer mali fudbal je bio naša osnovna delatnost. A onda, preko toga, kako su se preusmerili na svoja životna opredeljenja. Glavna okosnica tih razgovora posvećena je svima onima koji su rano preminuli. Neko je negde rekao da što je film lokalniji on posle preuzima neku univerzalnu vrednost. Film Teslaši je vezan za jedno usko područje, vrlo maleno. Insistirao sam da učesnici budu iz zgrada koje su zidane do 1985. godine. Da kroz grupu tih momaka i devojaka objasnimo kako je ustanovljen taj identitet, objasnio je otac Čeda.
Još jedan Teslaš, novinar Ernest Lacko, ovom ispričao nam je kakve su bile reakcije na „trejler“ za film „Teslaši“, objavljen na društvenim mrežama.
– Primetio sam da je prilikom objavljivanja trejlera na društvenim mrežama, pored mnogobrojnih lajkova i komentara podrške, nekoliko neprimerenih reakcija. Iako nisu ni pogledali film nekolicina naših sugrađana, pokušala je da njegovu suštinu svede na to ko je u ono vreme bio najjači u gradu i ko je koga slao po cigare. Neuspeo pokušaj da se film „Teslaši“ poistoveti sa kultnim dokumentarnim filmom „Vidimo se u čitulji“, zaista može samo da godi autoru, jer je taj film antologijski, ali suština Čedinog filma je daleko od toga. Film „Teslaši“ proučava društvo u tom naselju kao deo globalnog društva i socijalnog sistema tog doba, te daje svoj doprinos teoriji socijologije naselja. Film se prvenstveno interesuje za pojedinca i njegovu egzistenciju, njegove sposobnosti i napredovanje u životu. Nadam se da će nakon prikazivanja filma nestati i sve nerazumevanje oko njegove suštine, isprčao nam je je Lacko.
Lacko nije mogao, a da se ne osvrne na svoj doživljaj Tesle. On se sa posebnom emocijom seća mirisa ovog naselja.
– Kad smo se noću vraćali iz grada, prvi miris na koji smo nailazili bio je Njenog veličanstva Pekare. Bili siti ili ne, odmah ogladnite kad vas opčine mirisi vrućeg hleba, kifli, peciva, pogačica… Vruć hleb i pecivo uvek mirišu bajno, ali noću, kad su čula izoštrenija, te arome imaju posebnu draž. Taman prođete pekaru, a zapahne vas miris iz fabrike sijalica. Očaravajući miris nerafinisanog industrijskog acetona. I kada omamljeni od tog mirisa uđete u naselje, slede novi udari – miris prirode. Zavisno od godišnjeg doba, ti su mirisi bili različiti. Od aprila do juna se pamtio miris bagrema, koji bi se pakovao u tegle i postao med. A onda krajem maja i početkom juna, primat preuzima drvo zdravlja, dugovečnosti i života – lipa. Miris lipe širio se sve do neba, tako da je svaka kiša podsećala na čaj od lipe. Naravno da ne treba zaboraviti jorgovane, dudove, cvetanje voće. Protine bašte i druge bašte, rasadnika odavno već nema. Pa nema tih mirisa ali ih svako dete koje je tada odrastalo na Tesli nosi sa sobom, emotivan je bio Lacko.
Milanko Bodiroga priča kako je na Tesli rođen, proživeo detinjstvo i momačke dane i kako kaže, sada neke pozne godine.
– Tesla je jedino naselje koje u svom nazivu nosi ime čoveka koji je svojim umom zadužio čovečanstvo. Sama pomisao na Teslu, kao naučnika, mene asocira na svetlost. A ta svetlost, svedoci smo, kako vreme odmiče, da li zbog naših godina, slabijeg vida ili slabog osvetljenja ulične rasvete trenutno na Tesli, polako jenjava. Da bi tu svetlost ponovo upalili mi prizivamo uspomene. Film „Teslaši“ nije omaž ljudima koji se pojavljuju u filmu, i generacijama momaka i devojaka koje su stasale na Tesli. To je omaž našim roditeljima. Oni su napravili porodice, dobili su Teslu na revers, taj revers su predali nama, a mi ćemo, ovim filmom, taj revers predati našim pokoljenjima, kazao je Milenko Bodiroga.
Film Čedomira Milosavljevića „Teslaši“ biće premijerno prikazan u subotu, 2. jula u 18 sati, u dvorani Kulturnog centra Pančeva.