PANČEVO: Pozorišna predstava „Pasivno pušenje“

Pozorišnja predstava „Pasivno pušenje“, Nebojše Romčevića u režiji Egona Savina, prikazaće se u dvorani Kultrurnog centra Pančeva u utorak, 25. aprila od 19.30. Glavne uloge poverene su Aleksandru Đurici, Radoslavu Milenkoviću, Mladenu Andrejeviću i Marku Baćoviću, a Kulturni centar Pančeva i portal 013info za dva najbrža čitaoca ili čitateljke koji se budu javili na mejl 013info.redakcija@gmail.com obezbedili su po dve besplatne karte za ovu predstavu. Potrebno je samo  da nam pošaljete svoje ime i prezime, a ukoliko ste bili dovoljno brzi mi ćemo vas mejlom obavestiti.

Ulaznica za ovu predstavu je 1000 dinara.

Komedija „Pasivno pušenje” je scenska priča o profesoru iz Beograda – ocu koji ćerki u Francusku nosi sarmu i o svemu što ga je snašlo na pariskom aerodmoru u sudaru sa birokratijom – metaforično govori o apsurdima savremene političke situacije i problemima kao što je pristupanje Evropskoj Uniji, terorizam, migracije.

Predstava na komičan način razrađuje temu integrisanja malih zemalja kao što je Srbija u nadnacionalne organizacije kao što je Evropska unija. Nije reč samo o još jednoj komediji, već o satiričnoj farsi koja nosi jednu veliku zapitanost o slobodi stvaranja sopstvenih ciljeva u vreme globalizacije koja insistira na masi. Glavno pitanje koje predstava postavlja je živimo li svoje snove ili neke podmetnute. Da li neko drugi puši, a mi se samo trujemo njegovim dimom?

Reč reditelja

Kada smo bili mali, učili su nas u školi da verujemo u komunistički raj. Mi smo bili uvereni da će Amerika i Engleska uskoro postati zemlje proletera. Proces se odužio. Ali utopije i pripadaju dečijim snovima. Kada smo ušli u pubertet počeli su uz pomoć televizije da nas truju snom o naciji. Fanatično smo navijali za vođu i nacionalnu državu. Ta noćna mora koštala nas je mnogo naše i rođačke krvi.

Kada smo sazreli, uprkos kordonima srušili smo diktaturu i kolektivno se, na ulicama opijali snom o građanskoj slobodi, toleranciji, kulturi…Izgleda da je ovaj demokratski san imao najkraće noge.

Danas, kad smo već penzionisani, mantraju nam san o blagostanju i pravnoj državi u zajednici evropskih naroda. Pohrlili smo da uđemo kao da nam je poslednje. Trenutno smo zaglavljeni u vratima raja, jer vrata su tek odškrinuta da možemo samo da virimo u srećniji svet.

Šta ćemo sanjati ubuduće, nije više bitno. Prošao nam život sanjajući podmetnute snove.

***

Ana Tasić, Politika

„Glumci energično vode radnju sa osnovnim ciljem zabavljanja publike, ali ne onog trivijalnog, već kritički utemeljenog, samosvesnog. Humor se izvodi iz naših svakodnevnih života, borbe za preživljavanje, i prevodi se u grublje, oštro komične scene koje nam donose odušak od takve svakodnevnice.“