Glavni junak ovog romana je novinar i pisac. On dolazi u jednu srednjeameričku zemlju po zadatku da lektoriše hiljadu i po strana teksta o zločinima nad indijanskim stanovništvom, koju je izvršila vojska, pod izgovorom gerilskog rata. Mučenja ljudi su tako strašna, da potpuno opsedaju junaka. On beleži samo izdvojene rečenice svedočanstava onih koji su preživeli masakre, što je dovoljno da se stekne utisak šta se dešavalo i kakve to psihičke posledice ima na preživele. Dok u nepoznatom stranom gradu pisac traga za zabavom po pabovima, devojkama sa kojima će se zbližiti (tu nikako nije imao sreće), čini se da polako gubi razum od pritiska strašnog teksta koji lektoriše. Hvata ga paranoja da će vojska, koja je izvršila dela, napasti i njega, koji pomaže da se to obelodani. Kako roman odmiče, paranoja je sve jača, da bi on na kraju pobegao glavom bez obzira iz te zemlje i sakrio se kod nekog rođaka. I taman kad je čitalac ubeđen da je on poludeo, u poslednjoj rečenici dolazi obrt.
Moja je rođen u Salvadoru. Poznat je i nagrađivan pisac. Rečenice su mu izuzetno dugačke, a tekst duhovit. Interesantan je spoj opisivanja junakovog svakodnevnog života, pomalo u stilu Bukovskog, i onih strahota o kojima čita, u kojima čak traži poetičnost. Bezumlje je i tekst koji lektoriše, i ono što se dešava sa njegovom psihom.