Ovaj roman je više „priča“ o ljubavi -„istina“ zvuči pomalo pretenciozno, ali to je do prevoda. Zapravo,priča je o prijateljstvu,i porodici, a onda i o muško-ženskoj ljubavi. Prijateljstvo se razvija između poznatog pisca, Džeka Kupera, i Iv, skromne čitateljke s kojom počinje da se dopisuje. Njihova prva zajednička tema je hrana i kuvanje, ali kako se odnos između njih razvija, počinju da poveravaju jedno drugom lične i porodične probleme. Džek je izašao iz drugog braka, puni 50 godina i ima stvaralačku krizu, dok Iv pokušava da konačno izađe iz svog problema sa napadima anksioznosti, da pobedi nesigurnost i pomiri se sa činjenicom da ju je muž ostavio s malom ćerkom, koja je već stigla do udaje. Zahvaljujući pismima koja se razmenjuju između dve naizgled nespojive osobe, između Amerike i Engleske, Džek i Iv sazrevaju, svako u svom okruženju, i konačno nalaze mir i smisao. Najzanimljivije od svega je što se kroz čitav roman provlači ideja o njihovom susretu na neutralnom terenu, u Parizu, o njihovoj možda romantičnoj budućnosti, mada ta ideja do samog kraja ostaje samo mogući nagoveštaj.
Engleska književnica,Debora Mekinli, piše priču o usamljenosti i nesigurnosti koja negativno utiče na ljude, a ljubav (u širokom smislu te reči) vidi kao način da se tuga, nezadovoljstvo i strahovi prevaziđu.
D. J.