„U proleće 1998. Godine, Bluma Lenon je u jednoj knjižari kupila stari primerak Poema Emili Dikinson i stigavši do druge poeme, na prvom uglu ulice,pregazio ju je automobil“. Ovako počinje krajnje zanimljiva, a vrlo kratka knjiga, koja govori o moći i uticaju koji knjige imaju na život čitalaca.
Mogu da promenkuca-od-papirae njihov pogled na svet, emotivna stanja,ali od njih može i da se poludi, ili pogine. To se desilo akterima ovog romana, koje je povezala jedna noć telesne strasti, ali i strast prema sakupljanju i čitanju knjiga. Bluma je poginula baš onako kako je romantično zamišljala, a Karlos Brauer je izgubio razum, jer nije mogao da izađe na kraj sa knjigama koje su zaposele čitavu njegovu kuću,i koje nije mogao da popiše i klasifikuje. U tom stanju,odlazi u divljinu i gradi kolibu od knjiga umesto cigala. Delo ima elemente detektivskog romana, dok se otkriva misterija Brauerovog nestanka, elemente drame i snažne poruke o lepoti i snazi pisane reči. U njemu ćete naći i mnoštvo preporuka koje pisce da čitate, a posebno se izdvaja „Linija senke“ Džozefa Konrada, koja pokreće zaplet.
Radnja se dešava u Engleskoj i Urugvaju, gde i živi pisac, inače novinar i autor nekoliko romana i biografija. „Brbljiva žena“, „Tri užljebljenja na mojoj pušci“, „Konstrukcija noći“ i „Zapisi u vodi“ samo su neki od njih.
O kakvoj je ljubavi prema knjigama i bibliotekama reč, možete steći utisak i iz ovog malog odlomka: “Poznavao sam jednog profesora klasičnih jezika, koji je otezao sa pripremanjem kafe u kuhinji, namerno, da bi posetiocu omogućio da se divi naslovima na njegovim policama. Kad bi se uverio da mu se naum ispunio, ulazio bi u dnevnu sobu sa poslužavnikom i zadovoljnim osmehom“.
D. J.