Preporuka za čitanje – „Muzika jednog života“ Andrej Makin („Paideia“)

Jedne hladne zime, na usamljenoj železničkoj stanici u Rusiji, na Uralu, pisac upoznaje Alekseja Berga, nekadašnjeg pijanistu. Sada starac,priča mu svoj život. Bezbrižna mladost i karijera u najavi prekinuta je političkim hapšenjem njegovih roditelja pred sam početak drugog svetskog rata. On beži i skriva se kod nekih rođaka u Ukrajini. Počinje rat i on uzima identitet jednog poginulog vojnika. Od tada, njegov život kao da nije njegov, pripoveda kao da se dešava nekom drugom, kao u magnovenju, obavijeno velom nerazumevanja. Spletom okolnosti,postaje vozač jednog generala i zaljubljuje se u njegovu 17-godišnju ćerku Stelu, koja uči da svira klavir. Ljubav ostaje neispunjena, jer je suviše veliki jaz između devojke iz visokog staleža i običnog vozača. Vrhunac priče je kad ga ona izlaže podsmehu pred gostima pri proslavi svoje veridbe, terajući ga da svira neku dečiju pesmicu koju ga je naučila. Nešto se u njemu slomi, i on odsvira onako kako stvarno ume, i onda najveći deo života provede u logorima. Nije mogao da se odrekne muzike.

I samo štivo je poetično, ima neki svoj ritam. Andrej Makin je za ovu knjigu nagrađivan. Inače je Rus, koji živi u Francuskoj. Na početku romana on kritikuje svoj narod, što je trpeo ugnjetavanje, uvek, kroz istoriju:“Uostalom, život u palankama, na hiljadu milja od civilizacije, doista se i sastoji od čekanja, mirenja sa sudbinom, vlažne toplote u cipelama. I ova železnička stanica koju mećava drži pod opsadom nije ništa drugo do slika u malom povesti ove zemlje. Njene najdublje prirode. Ta prostranstva koja obesmišljavaju svaki pokušaj da se nešto uradi…masa spremna da pati, da se žrtvuje, s potpuno prirodnim prihvatanjem gladi, smrti ili života u blatu…“