Retko pišem o veselim stvarima, jer se trudim da u njima učestvujem

Nikola Vranjković kompozitor, muzičar, gitarista, tekstopisac i producent, nedavno je nastupio u našem gradu na prvom „Moonwalk” festivalu i zajedno sa PH bendom predstavio par svojih pesama pančevačkoj publici. Nekadašnji član poznatog sastava Block Out, sada nastupa sa drugim bendom i planira da uskoro završi snimanje novog albuma. Do sada je izdao dve zbirke pesama „Zaovdeilizaponeti” (2001) i „Bremeplov” (2014). Za portal 013info, ispričao je nešto više o utiscima sa festivala, šta misli o trenutnoj muzičkoj sceni u Srbiji i gde pronalazi inspiraciju za pisanje pesama.

Nastupili ste na prvom Moonwalk festivalu, koji je održan u dvorani Apolo Doma omladine u Pančevu, i u velikoj meri obeležili ovaj događaj. Organizatori kažu da ste dali ogroman značaj ovoj manifestaciji, koja za cilj ima promovisanje mladih, autorskih bendova i kvalitetne muzike. Šta za vas predstavlja nastup na Moonwalk festivalu?

Drago mi je što sam nastupio na festivalu. Bilo je puno kolega i prijatelja koji su nastupali ili koji su došli da podrže festival te večeri. Otpevao sam dve svoje pesme sa PH bendom i bilo je zaista lepo. Dobro smo se spremili. Te nedelje pre samog nastupa imali smo nekoliko proba. jer nismo hteli ništa da prepustimo slučaju. Nastup na Moonwalk festivalu za mene predstavlja jako lepo iskustvo s obzirom da sam svirao sa Oliverovim bliskim prijateljima i da smo savirali pesmu “Ispod tvoga oka “koja je prilično zahtevna i koju jako retko izvodim uživo.

Festivali poput Moonwalk-a na neki način ulivaju nadu da postoje mladi ljudi koji žele da promovišu muziku koja nije isključivo popularna. Vi ste se tokom svoje karijere uvek bavili muzikom koja je uvek bila orignalna i drugačija. Kakvo je vaše mišljenje o trenutnoj muzičkoj sceni u našoj zemlji? Da li imate predstavu kako će se stvari odvijati u narednom periodu?

Ima puno grupa, dobrih i manje dobrih. Ljudi sviraju, stvaraju muziku, trude se .Teško dolaze do medijskog prostora koji je okrenut nekim drugim vrstama muzike. Možda više nego ikad. Oni najuporniji i najkvalitetniji nekako probijaju tu blokadu, a oni manje uporni nastavljaju da se bave muzikom kao hobijem. Što se tiče Pančeva možda trenutno i najkvalitetniji domaći rok bend i autor dolaze iz Pančeva. Mislim na Velibora Nikolića i njegovu grupu Brigand (nekadašnji Jewy Sabatay).

Šta je dovelo do vašeg muzičkog sazrevanja?

Ja se bavim rok muzikom. Ništa više od toga. Nisam siguran da je uopšte kad je takva vrsta muzike u pitanju previse bitno sazrevanje autora. Trudim se od kad sam počeo da sviram i pišem pa do danas da to radim što iskrenije. Znakovi interpunkcije i poneki raštimovani ton su manje važni.

Koliko se vaš muzički pravac razlikuje od onoga što ste radili sa prethodnim bendom?

Imam  novi bend sa kojim nastupam već dve i po godine. Muzički pravac se nekad razlikuje kada izvodimo veći broj pesama koje se nalaze na moja dva solo  albuma koji su izlazili u sklopu knjiga “Zaovdeilizaponeti” i “ Bremeplov”. Vrlo često, naročito na festivalima sviram isključivo Block Out repertoar. Sve zavisi od vrste nastupa.

Da li često nastupate i kakve su vam koncertne aktivnosti ove godine?

Prošle godine smo puno svirali. U Beogradu možda i previše. Ove godine mi je najvažnije da završimo snimanje albuma. Svirali smo već nekoliko koncerata u februaru i martu i dogovorili dosta festivala za leto.

Pisanje pesama usmerilo vas je i na pisanje knjiga. Do sada ste objavili dve knjige, koje su veoma lepo prihvaćene kod publike. Da li imate u planu da objavite nešto novo?

Moje knjige su zbirke pesama. Objavljene su u razmaku od skoro 10 godina. U njima se nalaze pesme koje sam u tom periodu pisao. Nema tu nikakve preterane filozofije. Nemam u planu nista novo da objavim jer nisam napisao dovoljno dobrih pesama za sledeću zbirku.

Šta vas inspiriše? Da li pišete često ili imate određene faze kada u naletu napravite više pesama?

Inspirišu me razne stvari, ali najčešće one tužne i strašne koje nam se veoma često dešavaju. Retko pišem direktno o njima, više pokušavam da sam sebi objasnim to što osećam .Takođe retko pišem po lepom vremenu i o lepim i veselim stvarima jer se tada jednostavno trudim da u tome učestvujem svakog minuta i takvo vreme potrošim sa dragim ljudima oko sebe. Naravno da postoje i takve kreativne faze, to su specijalna, čudna stanja i ne dešavaju se baš često. Ipak mislim da je najvažnije imati kontinuitet i radne navike kad je stvaranje pesama u pitanju, a ja to još uvek nisam usavršio.

M. M. Veličković