Ruke kao portret

Poslednjih nekoliko godina pokazalo se koliko su nam ruke važne kada su nam bili uskraćeni dodiri, zagrljaji, rukovanja, poručuje Pančevac Emil Sfera, serijom slika prepoznatljivo snažnog kolorita.

Njegovim platnima su se smenjivali automobili, leteli kišobrani i dostojanstveno pozirali telefoni, bicikli, kredenci… prozori i mačke. Plesali su klovnovi i guske, a kroz cikluse smenjivali se pejzaž kojim dominira banatska kuća, san banatske letnje noći i obrisi Hilandara. Sada iz rama, posmatrača pozivaju ruke. Zgrčene, u stisku ili zagrljaju, one koje miluju, pozdravljaju, mame i dozivaju – ruke kao motiv akademskog slikara Emila Sfere iz Pančeva, podarile su i naziv aktuelnoj postavci u Kulturnom centru Pančeva do 25. januara.

– Ruke nisu samo deo tela. Ruke su nam sve, one određuju naš karakter. Poslednjih nekoliko godina pokazalo se koliko su nam važne, kada su nam bili uskraćeni dodiri, zagrljaji, rukovanja, nešto što nam je jako značajno. One nose naš karakter, sudbinu, ruke nas određuju, rukama komuniciramo, ostvarujemo kontakt i sa bogom, sa ljudima i sa voljenima. Ja ih vidim i slikam umesto portreta – napominje umetnik, a postavku posvećuje rukama majki, koje su nas, kako kaže, tim rukama odgajile i othranile, očevima i deci koja su njima zaradila petice, a stari penziju.
Na seriji slika Emila Sfere prikazane su tanane veze koje se ostvaruju rukama, konekcije između čoveka i umetnosti, ili čoveka sa Bogom, a tema njegovih slika su te fine, jedinstvene spone koje govore jezikom čiste ljubavi, ističe kritika. Njegovo stvaralaštvo se kreće kroz cikluse veoma različitih motiva, kroz figuraciju snažnog kolorita, uvek prepoznatljivo. Voli da meša boje, pravi tonove u nepregled horizonte kolorita.

– Kažu bog je stvorio boje da bi se ljudi radovali. Ja emocije prenosim kroz boju, jer crtež je priča, linijama i konturama objašnjavamo nešto, a boje su muzika i tek priča i muzika su celina. Volim kada slika ima taj možda i prenaglašeni kolorit, ali on nije u celoj slici, već je akcentovan u nekim delovima. To je moje viđenje neke romantične vizije lepšeg sveta i upravo je to ono što želimo i što u podsvesti imamo – lepši i bolji svet. Moje poimanje umetnosti nije da podseća na turobnu i surovu svakidašnjicu, dosta nam je toga. Bojama bojim svet i to ga čini lepšim. Moja volja i želja jeste da umetnošću, pa i ovom izložbom, zapravo nagovestim neke lepše dane u 2023. godini – napominje za „Politiku” akademski Emil Sfera, rođeni Pančevac, danas i likovni pedagog.

Učesnik više od 50 likovnih kolonija sa 70 samostalnih nastupa, član ULUV-a i ULUS-a, Emil Sfera sledi, kako dodaje, instinkt, veru u sebe, ali i humani titraj. Svoja dela neretko poklanja ustanovama socijalne zaštite, mnoga se nalaze u ovdašnjem porodilištu i institucijama, domovima Pančevaca, ali su i deo kolekcija domaćih i stranih poštovalaca likovne umetnosti.

Poslednjih nekoliko godina pokazalo se koliko su nam ruke važne kada su nam bili uskraćeni dodiri, zagrljaji, rukovanja, poručuje Pančevac Emil Sfera, serijom slika prepoznatljivo snažnog kolorita.