Sara Ilić, osamnaestogodišnja je pevačica, maturantkinja srednje Muzičke škole ‚‚Jovan Bandur“ i Gimnazije ‚‚Uroš Predić“. Muzikom se bavi od 6 godine, kada je bila u svom prvom horu ‚‚Zvončići“, koji je kasnije promenio ime Vocalteen. Sa devet godina krenula je na klavir u Muzičku školu ‚‚Jovan Bandur“, gde je nastavila da se bavi pevanjem u horu osnovne Muzičke škole, kasnije i srednje gde je i danas.
Još od osnovne škole solfeđo joj je dobro išao, pa se u osnovnoj i srednjoj školi takmičila i osvajala nagrade iz ovog predmeta. Paralelno sa dve srednje škole, završila je i osnovnu muzičku školu za solo pevanje. Kao pevačica svoj talenat i umeće imala je priliku da prikaže na više takmičenja koja su se održavala u Pančevu, počevši od malena na takmičenju ‚‚Raspevano Proleće“, kroz takmičenja koje su škole organizovale.
Plan za budućnost joj je da nastavi da se bavi muzikom, pre svega pevanjem.
Kako si počela da se baviš muzikom?
-Počela sam sa otprilike šest godina u horu Zvončići, koji je kasnije promenio ime. Sa sedam godina sam išla na svoje prvo Raspevano Proleće i to mi je bio prvi put da izlazim sama pred publiku. Tada se takmičenje održavalo u Kulturnom Centru. Pre nego što sam izašla na scenu mi se pokidalo dugme na cipelici, a kad sam izašla sam prvo mami viknula o tome, na šta se ceo KC nasmejao. Posle toga sam, ako ne grešim, još tri godine nastupala na Raspevanom Proleću, a sa devet godina sam upisala osnovnu Muzičku školu za klavir.
-U Muzičkoj školi sam se kasnije takmičila iz solfeđa i teorije, jer mi je dosta dobro išao. Mnoga deca ga ne vole, ili im je dosadan, meni je iskreno bio jako zanimljiv i kasnije sam upisala teoretski odsek u srednjoj Muzičkoj školi. Ali su mi planovi radije usmereni ka pevanju.
Pošto se muzikom, na različite načine, baviš od kad si bila mala, da li imaš probleme sa tremom?
-Pa, kada sam išla na takmičenje ‚‚Ja mogu sve“, sa horom ‚‚Vokal teen“, nekako mi je ta trema nestala. To iskustvo pomoglo da kasnije nemam nikakvu tremu na sceni, ma koliko ljudi da ima u publici. Veću tremu imam ako treba pred roditeljima ili drugarima da pevam ili sviram. Tada sam takođe shvatila da želim da se bavim muzikom u budućnosti, pre svega pevanjem.
Koji su ti planovi za budućnost?
-Sve je vezano za muziku definitivno, e sad dolazim do problema ne znam još da li ću Akademiju kod nas. Iskreno mi je životna želja da upišem Berkli Koledž (Berkeley College), mislim da bi mi studiranje kod njih promenilo život potpuno. Tako da mi je plan da nastavim da se bavim pevanjem, nastupima, videću još gde ću to raditi.
Pošto ti je plan da se dalje baviš muzikom, kao što već radiš, šta ti slušaš od muzike?
-Ja slušam svašta u suštini, najviše strani RnB, pop, slušam domaće aktuelno, volim i trep dosta strani i domaći. Ali naravno i klasiku i razne različite pesme. Lično gledam više pesme kao pesme, ne kao žanr. Uopšte nemam to neko ograničenje što se tiče muzike, trudim se da istražujem što više.
Da li planiraš da se baviš još nečim osim pevanjem?
-Volela bih da naučim da se bavim produkcijom i pisanjem pesama. Za sada imam dve pesme koje sam napisala, ali nisu još u nekom reprezentativnom stanju. Hoću da se posvetim tom pisanju, da bih mogla da radim svoje stvari.
Sara Ilić, osamnaestogodišnja je pevačica, maturantkinja srednje Muzičke škole ‚‚Jovan Bandur“ i Gimnazije ‚‚Uroš Predić“. Muzikom se bavi od 6 godine, kada je bila u svom prvom horu ‚‚Zvončići“, koji je kasnije promenio ime Vokalteen. Sa devet godina krenula je na klavir u Muzičku školu ‚‚Jovan Bandur“, gde je nastavila da se bavi pevanjem u horu osnovne Muzičke škole, kasnije i srednje gde je i danas.