Umetnost plesa i veza – MKUD Tamaši Aron iz Pančeva kao čuvar tradicije (VIDEO)
Mađarsko kulturno umetničko društvo Tamaši Aron iz Pančeva, osnovano 1961. godine, kroz decenije je postalo čuvar bogatog nasleđa bukovinskih Sekelja. Omladinska folklorna grupa i vezilje ovog društva posvećeno rade na očuvanju tradicionalnih pesama, igara i rukotvorina, prenoseći kulturno blago na nove generacije. Ilona Lečei i Eržebet Varga govorile su za 013info kako kroz folklor i specifičan sekeljski vez članovi društva neguju umetnost i jačaju identitet svoje zajednice.
Od osnivanja do savremenog rada
Mađarsko kulturno umetničko društvo Tamaši Aron iz Pančeva, osnovano 1961. godine, predstavlja središte kulturnog i umetničkog života bukovinskih Sekelja u Vojlovici. Njihovo prisustvo na ovim prostorima datira još iz 1883. godine, kada su se doselili u Vojlovicu, noseći sa sobom bogatu tradiciju i običaje koji se kroz vreme prenose i čuvaju.
Kako nam je pojasnila Ilona Lečei, sekretarka MKUD-a, pre osnivanja društva Sekelji su se okupljali u kafani kod Nađ Bendžamina, ali se situacija promenila kada su dobili na korišćenje malu zgradu. Dobrovoljnim radom i prilozima, 1969. godine izgrađena je velika sala, koja je postala centar njihovih aktivnosti. U tom trenutku društvo je preuzelo ime Tamaši Arona, u znak sećanja na ovog istaknutog mađarskog pisca, dok je ranije nosilo ime Odija Andrea.
– Od tada se mnogo toga desilo. Svaka generacija koja je prošla kroz MKUD nešto je dodala. Dozidane su zgrade, a 2015. godine nam se ukazala prilika da uz pomoć matične države Mađarske otkupimo kuću koja je bila pored sedišta udruženja. Ta kuća je srušena i izgrađena je nova. Tu je etno kuća i sobe za goste u potkrovlju. Od 2019. godine se udruženje proširilo i sada imamo veliko dvorište, dečje igralište, i svim generacijama je obezbeđen prijatan boravak i rad u udruženju, navela je Ilona Lečei.
Cilj osnivanja ovog društva je očuvanje i negovanje tradicije, običaja i jezika bukovinskih Sekelja, a posebna pažnja posvećuje se folkloru i rukotvorinama.
U savremenom svetu, gde globalizacija često potiskuje lokalne tradicije, očuvanje folklora i veza postaje važan način da se sačuva bogatstvo kulturnih različitosti. Ove umetničke forme omogućavaju zajednici da održi svoj identitet i ostavi trag u vremenu.
Plesna umetnost – očuvanje narodnih igara
Folklor je živi izraz narodne umetnosti, koji kroz pesmu, ples i običaje oživljava prošlost i povezuje je sa sadašnjim trenutkom. Očuvanjem folklora čuva se kulturni identitet i prenosi se bogatstvo tradicije na buduće generacije.
Folklorna grupa MKUD-a Tamaši Aron je stub očuvanja tradicionalnih pesama i igara Sekelj Mađara. Omladinska folklorna grupa broji oko 15 članova, dok se u mlađoj grupi pripremaju novi naraštaji za nastupanje u budućnosti. Njihova posvećenost očuvanju folklora potvrđena je učešćem na smotrama južnobanatskih mađarskih kulturno-umetničkih društava i na festivalima u Vojvodini. Nedavno su se vratili iz Bonjhada u Mađarskoj, gde su predstavljali svoju tradiciju na Međunarodnom festivalu susreta bukovinskih Sekelja.
Umetnost iglice i konca
Vez je mnogo više od tehničke veštine – to je umetnost koja u sebi nosi istoriju i tradiciju jednog naroda. Kroz fine detalje i precizne motive, vezilje prenose nasleđe koje spaja prošlost i sadašnjost u jedinstvenom izrazu.
Ručni rad – vez predstavlja jedinstvenu umetničku delatnost članica društva. One vezu specifične pokrstice Sekelj Mađara iz Bukovine, koje se neguju već generacijama.
– To je specifičan vez koji vezemo još otkad su se naši Sekelj Mađari ovde nastanili. Nekada su se te mustre tkale, a takođe su se koristile i za pokrstice. Sada ne tkamo, ali vezemo. Naše Vojlovčanke su prikupile, sabrale i izdale tri knjige sa mustrama, rekla je Eržebet Varga, članica društva.
Radovi ovih žena mogu se videti svakodnevno u etno kući, gde su izloženi i primerci stariji od 100 godina. Zanimljivo je da se zimi članice društva okupljaju svake srede, kada u opuštenoj atmosferi nastavljaju tradiciju veza.
MKUD Tamaši Aron nije samo udruženje – to je čuvar kulture i tradicije, mesto gde se neguje umetnost i gde se sa ljubavlju i pažnjom prenose vrednosti sa kolena na koleno. Kroz folklor i rukotvorine, članovi ovog društva čuvaju bogatstvo nasleđa i ponosno ga predstavljaju kako u lokalnoj zajednici, tako i širom sveta.
Ko je bio Tamaši Aron
Tamaši Aron (1897-1966) bio je mađarski pisac i kulturni radnik poznat po svojim književnim delima koja prikazuju život i tradiciju Sekelja. Pored književnosti, bio je angažovan u lutkarskom pozorištu, gde je doprineo razvoju i očuvanju mađarske kulturne baštine. Njegova dela i angažman u umetnosti ostavili su značajan trag u kulturnom životu Mađarske i Transilvanije.