Veče afričke muzike u ponedeljak u Pančevu

U ponedeljak 17. jula, u okviru Kulturnog leta u Pančevu, očekuje nas veče afričke muzike. Od 20h na platou ispred Narodnog muzeja slušaćemo koncert “Afrika u sred Pančeva”. Ulaz je besplatan.
Prizvuk afričke muzike je fenomen koji je u Pančevu i okolnim varošicama prisutan i aktivan prethodnih tridesetak godina, a takođe i veza sa susednim južnim kontinentom, njegovom kulturom i njegovim duhom. Veliki broj pančevackih muzičara prožima interesovanje prema afričkim ritmovima, melodijama i celokupnom zvuku, a kao rezultat tog interesovanja nastaje predivni jedinstveni ritam,  i emocija koja se dešava sada i ovde.

Muzika Afrike je s obzirom na prostranost kontinenta, istorijski drevna, bogata i raznolika, sa različitim regionima i afričkim narodima koji imaju mnogo različitih muzičkih tradicija. Muzika u Africi je veoma važna kada je u pitanju religija. Pesme se koriste u ritualima i verskim ceremonijama, kao što je na primer prenošenje priča iz generacije u generaciju, ali i zbog rituala sličnim prizivanju kiše.

Tradicionalna muzika se na većem delu kontinenta prenosi usmeno (auralno), retko gde postoje pismeni izvori ove muzike. Kao i muzika Azije, Indije i Bliskog istoka, afrička je takođe visoko ritmička muzika. Afrička muzika se sastoji od složenih ritmičkih obrazaca, često uključujući jedan ritam koji se suprotstavlja drugom, stvarajući poliritam. Najčešći poliritam stvara tri otkucaja na vrhu dva, kao triplet koji se igra suprotstavljanjem pravih nota. Pored ritmične prirode muzike, afrička muzika se razlikuje od zapadne muzike, jer se različiti delovi muzike ne kombinuju harmonično. Afrički muzičari, za razliku od zapadnih muzičara, ne žele da kombinuju različite zvuke na način koji je pogodan za uvo. Umesto toga, njihov cilj je izražavanje života, u svim njegovim aspektima, putem medija zvuka. Svaki instrument ili njegov deo može predstavljati određeni aspekt života ili različitog lika; linija svakog instrumenta / dela je važnija od toga kako se različiti instrumenti i delovi uklapaju zajedno. Razumevanje afričke muzike postaje još teže kada smatrate da nema pisanu tradiciju; ili je ima malo ili ne postoji pisana muzika za proučavanje ili analizu. Zbog toga je skoro nemoguće zabeležiti muziku, posebno melodije i harmonije. Postoje suptilne razlike u tonu i intonaciji koje se ne mogu lako prevesti na Zapadnu notaciju. Afrička muzika se najslišnije pridržava zapadnih tetratonskih (tri note), pentatonskih (pet noti), heksatonskih (šest noti) i heptatoničkih (sedam noti) vaga. Harmonizacija melodije ostvaruje se pevanjem u paralelnim trećinama, četvrtima ili petinama. Još jedan prepoznatljiv oblik afričke muzike je njegova priroda pozivanja i reagovanja: jedan glas ili instrument igra kratku melodičku frazu, a tu reč odražava drugi glas ili instrument. Priroda poziva i odgovora proširuje se na ritam, gde jedan bubanj igra ritmički šablon, koji se ponavlja od strane drugog bubnja koji igra isti šablon. Afrička muzika je takođe veoma improvizovana. (Ovo govori o nedostatku pisane tradicije.) Obično se igra osnovni ritmički uzorak, a bubnjari zatim improvizuju nove obrasce preko statičkih originalnih šablona.

U ponedeljak 17. jula, u okviru Kulturnog leta u Pančevu, očekuje nas veče afričke muzike. Od 20h na platou ispred Narodnog muzeja slušaćemo koncert “Afrika u sred Pančeva”. Ulaz je besplatan.