Veliki je izazov baviti se mladima

Direktorka Doma omladine Pančevo Marija Jević u intervjuu za portal 013info ispričala je koliki je izazov raditi sa mladima, nešto više o samom načinu funkcionisanja Doma omladine kao ustanove, koliko je saradnja među zaposlenima važna u kreiranju programa, kada će početi rekonstrukcija u Apolu i Domu omladine, sa kakvim poteškoćama se sureću i kom pravcu će se kretati rad ove ustanove kulture u budućem periodu.

Pre nego što ste došli na poziciju direktorke Doma omladine, bili ste na čelu Doma kulture u Kačarevu. Koliki je izazov baviti se kulturom u gradu u odnosu na manju sredinu?

– Politika poslovanja Doma kulture i Doma omladine se po mnogo čemu razlikuje i teško je reći šta je veći izazov. Za mene je i jedno i drugo bio veliki izazov. Kačarevo je veliko mesto koje ima bogatu istoriju, multinacionalnu kulturu, publiku prefinjenog ukusa. Zaista za mene jedno veliko i divno iskustvo. Omladinska politika je nešto sasvim drugo i baviti se mladima je zaista veliki izazov. Ovo je samo jedan segment kulture koji je veoma širok i specifičan. Dom omladine Pančevo predstavlja primer dobre prakse u Srbiji. U tom smislu izazov je bio i veći.

Dom omladine kao specifičnost ima i neposrednu saradnju sa mladima, kroz razne sekcije i programe unutar ove ustanove. Koliko je važan tim ljudi i međusobna saradnja među zaposlenima kako bi svi ovi programi funkcionisali?

-Naravno da je dobra klima i kultura ponašanja među zaposlenima jedan od ključnih faktora za uspeh bilo kog poslovanja. Meni kao direktoru ove ustanove je to od velike važnosti. Struktura zaposlenog kadra Doma omladine je takva da oni moraju da deluju i samostalno, ali i kao tim.U tome su dosta uspešni, a sve probleme posmatramo kao izazove na koje treba odgovoriti.

Gotovo svi programi Doma omladine su veoma posećeni i vlada velika zainteresovanost, posebno za muzičke programe koji se organizuju u dvorani „Apolo” Doma omladine. Kakvi su planovi za naredni period, koji programi će preovlađivati?

– Mogla bih istaći da su svi programi koji se realizuju u Domu omladine posećeni u očekivanom i optimalnom broju. Dom omladine nudi umetničke programe koji nikako nisu komercijalni te s toga ne očekujemo masovnost. Kultura po svojoj definiciji i nije masovna pojava. Tačno je da su muzički programi posećeniji nego recimo dramski ili filmski program. Međutim nisu ni svi muzički programi posećeni u jednakom broju, već u zavisnosti od muzičkog pravca mi očekujemo i određen broj ljudi, i to je u redu. Svakako bih morala da istaknem da i svi drugi programi kao npr. film imaju izuzetnu posećenost, ponekad znatno veću od očekivane. Na poslednjoj projekciji filma dvorana je bila prepuna.

Najavljeno da će hodnik u Domu omladine, prostor ispred same zgrade Doma omladine, kao i pod u dvorani „Apolo“ biti renovirani. Kada se očekuje početak radova i da li će se raditi još nešto osim ovoga?

– Sve ove radove koje ste nabrojali radiće JP „Direkcija“ za uređenje i izgradnju Pančeva. tako da početak izvođenja radova ne zavisi od Doma omladine. Ja mogu reći da očekujem da će se oni izvesti do sredine leta. Pored rekonstrukcije poda sa pratećim farbarsko-molerskim radovima u samoj zgradi Doma omladine, rekonstrukcije trotoara uz spoljni deo zgrade, uređenje platoa u saradnji sa JKP „Zelenilo“, rekonstruisaće se pod u dvorani „Apolo“ kao i rekonstrukcija biletarnice „Apola2“.

Ovom prilikom bih se zahvalila celom gradonačelnikovom timu koji je imao razumevanja za naše izdvojene priotete i što su na ovaj način dali do značaja mladima u gradu Pančevu. Pored ovoga istakla bih i druge planove koje ćemo mi sami realizovati i čija je realizacija u toku. Ulazna vrata iz ul. Svetog Save će biti zamenjena novim. Njihova izrada je u toku. Ova vrata od izgradnje ove zgrade ruske bolnice nikada nisu promenjena. Ona će biti autentičnog izgleda, kao i vrata i osam prozora koji gledaju na letnju scenu Doma omladine. Predviđena je i izrada rampe za osobe sa invaliditetom. Čim vremenske prilike dozvole izvršićemo sanaciju krovne konstrukcije kako bismo zaštitili urušavanje fasade koja je već počela da se ljušti i puca na pojedinim mestima, kao i curenje vode u sam objekat usled kiše.

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu je raspisao konkurs za adaptaciju prostora na koji smo konkurisali i ostvarila jedan deo novčanih sredstava za adaptaciju dva toaleta u prizemlju zgrade. Izvršena je rekonstrukcija portirnice, oglasne table i napravljeni su poštanski sandučići za sve korisnike zgrade u kojoj boravi Dom omladine. Pored svega ovoga planiramo uređenje dela fasade zgrade letnje scene i delove platoa Milana Mladenovića. Neki budući plan je i uređenje zelenog pojasa dvorišta Doma omladine.

Nedavno je na skupu Građanske incijative pokrenuto pitanje mogućnosti korišćenja prostora za javne skupove građana kao što su Mala sala Gradske uprave, Kulturni centar i prostori Doma omladine. Da li možete da nam kažete kakav je zvanični stav vaše ustanove o ovom pitanju?

– Naš stav je vrlo jasan. Mi smo vrlo otvoreni za saradnju što smo i pokazali u nekom prethodnom periodu. Naša saradnja sa civilnim sektorom je uvek pozitivna. Naravno ona mora biti u vezi sa omladinskom politikom.

Osim nekih sekcija koje postoje već godinama u Domu omladine, uskoro ćete pokrenuti i Školu fotografije. U kom pravcu će se ova škola razvijati i da li možda planirate da osim Foto kluba osnujete i Kino klub?

– Da, u Domu omladine postoji više od trideset godina Škola crtanja iz koje su izašli brojni umetnici. To je nešto čime se Dom omladine može pohvaliti. Međutim vremena se menjaju i stvara se potreba ka proširenju iste. Pored nje Dom omladine od ove godine je započeo sa foto sekcijom koju vodi fotograf Aleksandar Stojković, zatim je tu i radionica karikatura koju vodi karikaturista i ilustrator Nikola Dragaš. U priču sa karikaturama pored grada su uključena i naseljena mesta. Drugog aprila krećemo i sa kursom kaligrafije, koja će se održavati svake subote puna tri meseca i ovaj kurs će voditi prof. Željko Komosar. Pitanje Kino kluba je već pokrenuto sa Domom kulture u Dolovu. Odnosi se na rad sa decom nižeg uzrasta i to je neka vrsta pilot projekta kino kluba. Dramski klub sa radionicom, hip-hop i radionicu karikatura pripremamo za letnju školu kako bi mladi koji ostaju u gradu na što bolji način koristili svoje slobodno vreme.

Sa kakvim se poteškoćama načešće srećete u funkcionisanju Doma omladine i na koji način se one prevazilaze?

– Jedina poteškoća u mom radu Doma omladine što neke stvari idu sporije nego što bi to u stvarnosti moglo biti. One se uglavnom javljaju kada neki poslovi nisu u našim „rukama“ jer nisu u direktnoj vezi sa delokrugom poslova Doma omladine. Postoji i izvestan broj poteškoća u kadrovskoj strukturi odnosno manjak određenog kadra koji nam je preko potreban. Kada čovek ima pred sobom cilj i želi da radi nije mu teško da sve poteškoće prevaziđe i stavi ih u pozitivan kontekst. Sve se može rešiti, za nešto je potrebno više za nešto manje vremena, ali rešenje uvek postoji.

Kako je vaše viđenje u kom pravcu bi trebao da ide rad u Domu omladine?

– Za mene su deca i mladi najveći kapital društva, te je ulaganje u njih od izuzetne važnosti. S obzirom da sam sada na čelu ustanove koja se bavi mladima, moram istaći da su mladi žila kucavica bilo kog društva pa i našeg. Čini mi se da se u neka ranija vremena dosta drugačije gledalo na ovu instituciju. Mislim da su se danas vremena prilično promenila. Nešto je bolje, ali su se i neke vrednosti od ranije skrajnute. Tu smo da ih vratimo i prilagodimo vremenu u kome živimo. Kako ćemo ići u korak s društvom koje uči bez mladih? To je samo jedno od pitanja koje možemo sebi postaviti u nekim srednjim i zrelim godinama života. Mladi koji uče i oni koji imaju radnog i životnog iskustva su u međusobnom odnosu razmena informacija, znanja… Neophodno je sa Domom omladine uključiti saradnju više institucija (centra za socijalni rad, MUP) sa kojim bismo tesno sarađivali. Dom omladine se mora bavitii preventivom i kurativom. Takođe je neophodno uvesti i omladinske radnike u instituciju Doma omladine koji bi se neposredno bavili mladima. Pančevo je grad koji ima potencijala da ima nekoliko omladinskih centara.

M. M. Veličković

Direktorka Doma omladine Pančevo Marija Jević u intervjuu za portal 013info ispričala je koliki je izazov raditi sa mladima, nešto više o samom načinu funkcionisanja Doma omladine kao ustanove, koliko je saradnja među zaposlenima važna u kreiranju programa, kada će početi rekonstrukcija u Apolu i Domu omladine, sa kakvim poteškoćama se sureću i kom pravcu će se kretati rad ove ustanove kulture u budućem periodu.