Pančevo: Program Kulturnog centra za period od 16. do 22. februara

Uloge tumače Negrica Đorđević, Stefan Đorđević, Boško Đorđević, Đorđe Davidović, Budimir Jovanović, Ljiljana Jovanović, Marina Davidović, Ana Petrović, Vidak Davidović, i pas Lija. U petak, 20. februra, nakon projekcije biće organizovan i razgovor s ekipom filma.

Stefan se sastaje s porodicom na proslavi rođendana svoje bake prvi put nakon nedavne smrti svoje majke. Povratak kući, motivisan njegovom željom da završi film o svojoj majci i pokušajem da se iskupi spasavanjem psa lutalice, pokrenuće introspektivno putovanje za Stefana.

Ulaznice za projekcije koštaju 400 dinara, i mogu se kupiti na Biletarnici KCP-a.

U subotu, 21. februara u 18.00 sati na bioskopskom repertoaru je dokumentarno-igrani film „Zagonetka pozlaćenog detinjstva“ autora Čedomira Milosavljevića. Učestvuju Branislava Vučković, Anica Kosara, Biljana Trifunović, Ksenija Milosavljević, Alisa Lacko, Jovana Damjanov. Ulaz na program je besplatan.

Osnivanje naselja Tesla na dalekoj periferiji grada Pančeva počelo je 1963. godine. U početku su bile izgrađene tri zgrade i u jednu od njih doselio se autor filma Čedomir Milosavljević s roditeljima i sestrom. Kako se naselje širilo, povećavao se i broj dece svih uzrasta. Detinji um je bio obuzet planiranjem igara: dečaci fudbalom i klikerima, a devojčice, zna se, lutkice, lastiš, a bila je tu i poneka simpatija. O odrastanju na Tesli u filmu govore učesnice Branislava Vučković, Anica Kosara, Ksenija Milosavljević, Biljana Trifunović, Alisa Lacko i Jovana Damjanov.

U okviru galerijskog programa KCP-a, u Galeriji Milorada Bate Mihailovića 19. februara u 19.00 biće otvorena izložba instalacija „Granice dodira“ Dragane Dražović Ilić. Izložba traje do 13. marta.

Prema rečima Ljubice Jelisavac Katić, Dragana Dražović Ilić u svom intermedijalnom radu povezuje na izgled nesrodno, povlačeći paralele koje sjedinjuje pod naslovom – ’Granice dodira’. U ekspoziciji tri složena rada, akcentovani su ljudska koža, kao omotač čovekovog organizma, zatim zemljina kora i, konačno, fasada kao zaštitna opna ljudskog staništa – u ovom slučaju, urbane kuće, koja zavređuje da bude spomen. Na primerima kompleksnih umetničkih radova, uspostavlja se kreativni diskurs o propusnosti prirodnih i arteficijalnih omotača, o njihovim ulogama, značenjima, menjanju u vremenu, njihovoj međuzavisnosti, ali i o sadašnjosti kao svojevrsnoj vremenskoj membrani na koju dinamično utiču kako tragovi prošlosti, tako i slutnje, snovi, pa i pojedini planovi za budućnost.

Dragana Dražović Ilić (1971) rođena je u Raškoj. Završila je Umetničku školu „Đorđe Krstić” u Nišu, a 1996. diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na Odseku za dizajn tekstila, gde je 2014. završila i poslediplomske magistarske studije zidnog slikarstva, temeljeći svoj rad na istraživanju savremenih enterijera i tehnike tapiserije. Doktorsko-umetnički projekat „Sublimacija reminiscencije / prašina” odbranila je na interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, studijskom programu Višemedijske umetnosti. Godine 2001. osnovala je Studio ILD za dizajn i proizvodnju unikatnih tepiha. Aktivna je u kulturnom životu Raške, gde je članica Organizacionog odbora „Raških duhovnih svečanosti”, a od 2016. i članica Veća za dodelu priznanja „Stefan Prvovenčani”, kao i autorka programa „Dečjih duhovnih svečanosti”. Od 2020. godine obavlja ulogu selektorke likovne kolonije Akademija „Jelena Anžujska”. Učestvovala je u brojnim projektima, stručnim skupovima, seminarima, radionicama i likovnim kolonijama širom zemlje. Članica je ULUPUDS-a od 1998. Godine. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja.

U okviru pozorišnog programa, u Dvorani, 17. februara u 19.30 sati, na programu je predstava Zvezdara teatra „Udovica živog čoveka”, u režiji Dušana Kovačevića. Uloge tumače Jelena Đokić, Sunčica Milanović, Nela Mihailović, Miodrag Miki Krstović, Anđelika Simić i Dušan Tomić.

Prema rečima reditelja, priča ove tamne komedije nalik je na skoro sve njegove drame i filmove: „Sadržaj se skriva u samom naslovu ’Udovica živog čoveka’. Da li je to moguće? Jeste, ako nekoga sahranimo dok je živ, jer nam je naneo veliki bol. I da bi se tako teška drama mogla gledati, potrebni su elementi komedije, kao kad se pije gorak lek obložen slatkim ukusom.”

Na Maloj scena, 19. februara u 19.30 sati, na pozorišnom repertoaru je predstava „Kako sam naučila da vozim” u režiji Tare Manić I produkciji „Hartefakt”. Uloge tumače Svetozar Cvetković i Marta Bogosavljević.

Prema rečima rediteljke, „’Kako sam naučila da vozim’ Pole Vogel, tekst je koji mnogi nazivaju ’Lolitom’ napisanom iz ženske perspektive – lika odrasle Malecke, koja se priseća svog detinjstva. U radu na njemu u kamernom, intimnom prostoru „Hartefakt’ kuće, zajedno sa glumicom Martom Bogosavljević i glumcem Svetozarom Cvetkovićem, kao i sa svim saradnicima, trudili smo se da pronađemo nežan scenski jezik za ovaj složen, duboki delikatan tekst – koji ni ne pokušava da parira stvarnosti, koju svakodnevno živimo”.

U okviru specijalnog programa “Veče Danila Kiša” kojim se obeležava rođendan jednog od najznačajnijih pisaca sa ovih prostora, na pozorišnom repertoaru 22. februara u 19.30 na Maloj sceni, na programu je predstava „Duh je naša domovina” u produkciji Srpskog pozorišta u Mađarskoj. Režiju potpisuje Marija Barna Lipkovski a u predstavi igraju Alisa Lacko i Tibor Kákonyi.

Predstava „Duh je naša domovina” (Szellem: hazánk) bavi se životom i delom pisca Danila Kiša. Njegovo ratno detinjstvo, trnovit put ka književnom uspehu i preuranjena smrt predstavljeni su rečima i situacijama preuzetim iz njegovih književnih dela, intervjua i pisama. Jer, kako je rekao i Kiš, pisac i nema druge sudbine osim one koja je u njegovim knjigama. Danilo Kiš je živeo u Srbiji (tadašnjoj Jugoslaviji), Mađarskoj i Francuskoj, te je u sebi objedinjavao nekoliko jezika, nekoliko kultura. On je istovremeno dete naših večito ratom devastiranih podneblja, kao i čovek Evrope i sveta. Njegova je priča u predstavi, stoga, ispričana na dva jezika – srpskom i mađarskom. Ovo je predstava o Kišu kao o čoveku koji oseća podjednaku odgovornost prema pisanju istine i življenju istine, Kišu kao umetniku koji je s jedne strane svestan lirske moći, a s druge strane političke nemoći književnosti. Njegova životna i književna priča ispričana u neodvojivoj isprepletanosti dokumenata i sna, po uzoru na pisano delo Danila Kiša.

Ulaznica po ceni od 1.000 dinara može se kupiti na Biletarnici KCP-a.

U okviru muzičkog programa Kulturnog centra, 18. februara u 19.00 na Sceni, na programu je koncert Strahinje Radoičić (flauta) i Marije Gođevac (klavir). Na programu su dela: Claude Debussy, Philippe Gaubert, Francis Poulenc i dr. Ulaz je besplatan.

Strahinja Radoičić je završio osnovne i master studije u klasi prof. Ljubiše Jovanovića, na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Usavršavanje je nastavio u Parizu, u klasi prof. Klod Lefevr (solo flautistkinja Pariske opere), gde je stekao umetničku diplomu (Diplôme Supérieur Concertiste). Trenutno pohađa drugu godinu doktorskih studija i zaposlen je na FMU kao istraživač. Tokom školovanja usavršavao se na brojnim majstorskim kursevima renomiranih flautista. Nastupao je kao solista s UA „Stanislav Binički”, Simfonijskim orkestrom FMU-a i orkestrom Festivala „Insieme”. Sarađivao je s dirigentom Arnom Arbeom i ansamblom „Le Seuil Musical” u Parizu a bio je angažovan kao honorarni član Beogradske filharmonije. Dobitnik je brojnih nagrada. S harfistkinjom Irinom Pejoskom i violistom Nemanjom Adamovićem čini trio „Agatos”. Autor je muzike za pozorišnu predstavu „Melodija Edvarda Bonda” u režiji Isidore Kulenović, koja se izvodila na scenama FDU-a, JDP-a, SNP-a i Teatra „Vuk”.

Marija Gođevac (1989), započela je svoj muzički put u klasi Miroslave Lili Petrović. Nosilac je brojnih specijalnih i prvih nagrada u zemlji i inostranstvu. Završila je osnovne studije klavira u klasi prof. Aleksandra Serdara i specijalističke u klasi prof. Ninoslava Živkovića, na FMU u Beogradu, gde trenutno pohađa završnu godinu doktorskih studija (kamerna muzika), u klasi Tee Dimitrijević. Bila je predstavnik Srbije na Evrovizijskom takmičenju u Beču. Svirala je u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, Holadniji, Italiji, Francuskoj, Iranu i Rusiji. Aktivno učestvuje na međunarodnim projektima i fesitavalima kamerne muzike. Dobitnica je brojnih domaćih i međunarodnih nagrada iz oblasti klavirske pedagogije. Usavršavala se kod eminentnih klavirskih pedagoga kao što su Serđo Pertikaroli, Emil Gililov, Andraš Šif, Natalija Trulj i Oleg Polianski.

U okviru programa za decu i Pozorišnog matinea „Priprema, pozorište, sad!“ u Dvorani, 21. februara u 12.00 sati na programu je predstava za decu „Mala sirena” Allegretto teatra iz Vršca.

Predstava je nastala po motivima istoimene bajke Hansa Kristijana Andersena. Režiju potpisuje Katarina Orešan a u predstavi igraju Marija Žeravica, Petar Kokinović, Katarina Orešan, Nemanja Milunović i Bojan Simić. Predstava je namenjena uzrastu 3+.

Ulaznice po ceni od 400 dinara u možete kupiti u pretprodaji, a 500 dinara koštaju na dan igranja predstave.

U Foajeu, 22. februara u 18.30 u okviru Književnog kafea Kulturnog centra, na programu je Razgovor o Danilu Kišu. Učestvuju: Aleksandra Batinić i Stefan Basarić, razgovor moderira Jasmina Topić.

Povodom 22. februara, rođendana Danila Kiša, organizuje se program posvećen životu i delu jednog od najznačajnijih pisaca jugoslovenske i evropske književnosti 20. veka. Kroz razgovor i analizu biće osvetljeni ključni motivi njegove proze, odnos prema istoriji, pamćenju i književnoj istini, kao i specifičnosti njegove poetike i esejistike. Posebna pažnja biće posvećena Kišovoj biografiji – od detinjstva obeleženog ratom i gubitkom, preko formativnih godina i prevodilačkog rada, do međunarodnog priznanja – kao i njegovim najvažnijim knjigama, od „Bašte, pepela” i „Peščanika” do „Grobnice za Borisa Davidoviča”. Razgovor će se baviti i Kišovim polemikama i etičkim stavom prema književnosti i stvarnosti.