Igor Vuković: Na referendumu reći NE ustavnim promenama, to je i odbrana Kosova i od ulaska u NATO

– Cilj aktuelne vlasti, ali pre svega Evropske unije, jeste da otrgne sudstvo iz ruku narodne suverenosti. Po predloženim izmenama sudije bi se birale između sebe, umesto preko izabranih predstavnika građana. Naš politički sistem je izuzetno manjkav, neophodne su temeljne promene na svim nivoima. U takvoj situaciji teško je izolovano posmatrati bilo koju oblast i donositi zaključke bez šireg promatranja. Da su se građani pitali verovatno bi izabrali mnogo drugih tema pre ove za referendumsko odlučivanje, ali pita se Evropska unija i ona nameće svoje teme i interese. U toj situaciji naša dužnost je da pružimo otpor, organizujemo kontrolore i jasno kažemo NE ustavnim promenama.

Vladajući su za promenu ustava, neki su protiv i pozivaju da se izađe, neki za bojkot referenduma, neki još biraju stav…Svi smo u cajtnotu, posebno posle donošenja promena zakona o referendumu

– Stepen demokratske svesti i pojedinačne građanske odgovornosti kod nas u teškoj je regresiji. Očekujem malu izlaznost na referendumu, jer mnogo naroda ni ne zna da se on održava 16. januara. Mediji sa nacionalnom frekvencijom uopšte ne izveštavaju o ovom, za jedno demokratsko društvo, veoma važnom pitanju. Zato je značajno uključivanje velikog broja javnih ličnosti. Za sada su se za opciju NE izjasnili između ostalih Boris Malagurski, Čedomir Antić, Srđan Škoro, Đorđe Vukadinović, Vladimir Gajić, Sanda Rašković Ivić…Ljudi različitih političkih ubeđenja. Bojkot varijanta je potpuno razoružana, naročito jer političari koji su za bojkot ne planiraju kontrolu referenduma, što je svojevrstan apsurd i izuzetak u primerima bojkota koji su se dešavali u razvijenim zemljama. Težiti značajnijem političkom uticaju, a posmatrati društvene događaje uz tastaturu i iz fotelje, izuzetno je neozbiljno i potcenjivački pre svega prema građanima.

Referendum u januaru, izbori u aprilu…Da li je reč o političkom i paketu ispitivanja narodnog stava i volje?

– Među glasačima vlasti takođe postoji određeni broj ljudi koji su protiv predloženih mera. Videli smo da je po nekim procenama, oko 20% njih bilo i na nedavnim blokadama. Iako će svako govoriti o dobrom rezultatu, ne mislim da će ishod referenduma uticati na ishod izbora 3. aprila. Ovo je pre svega važno društveno pitanje, nametnuto iz inostranstva. Svakako da bi više glasova za NE bilo iznenađenje i velika pobeda strane koja se zalaže za samostalnu Srbiju. Organizaciono, poslužiće strankama za stvaranje mreže kontrolora, ali to je od tercijarne važnosti.

Postoji li u Srbiji paket aktera političke scene-neka vrsta političkog biznis pozorišta, ili su subjekti istinski suprotstavljeni

– Politički subjekti jesu istinski suprotstavljeni, ali ta suprotstavljenost nije na nivou na kom oni misle da jeste ili bi želeli da bude. Srbija je moderna kolonija. Uticaj stranaca i velikih korporacija je ogroman. Naša dužnost je da se borimo za izlasak iz kolonijalnog statusa. Ukoliko stvari ne nazivamo pravim imenom, mislimo da smo važniji nego što jesmo, onda postajemo koloritni.. Zato oštricu misli treba usmeriti ne samo na unutrašnje neistomišljenika, već i na negativan uticij stranog faktora. Ukoliko radimo samo ovo prvo, zapostavljamo glavne igrače, i time na neki način postajemo njihovi „korisni idioti“. Ukoliko stvari ne nazivamo pravim imenom, mislimo da smo važniji nego što jesmo, onda postajemo koloritni. Objektivnost i samokritičnost su glavne pretpostavke napretka.

Zeleni društveni aktivizam, zeleni talas, građanska ekološka pobuna, kakav se uticaj sa te strane može očekivati na društvene prilike?

– Osveženje na političkoj sceni. Za analizu je zašto do sada nismo imali takve pokrete i šta se dogodilo da baš sada nastanu u ozbiljnijem obliku? Sigurno je da prilike u Nemačkoj utiču na to. Sa druge strane, tako je u svim oblastima, od ekonomije do spoljne politike. Ekološke teme su izuzetno važne, pogotovo za nas Pančevce i na tim pitanjima trebalo bi stalno insistirati. Malo mi je bilo žao kada sam video onoliko ljudi na blokadama za Rio Tinto, a kod nas se nikada nije ni polovina od toga skupilo za višedecenijsko trovanje iz južne zone ili za novonastalu situaciju sa Promistom.

Ustav se menja posle 16 godina, koliko je to značajno tektonski uvod u 2022. godinu. Sluti li model tehnologija promene, mogućnost da se menja po drugim pitanjima,recimo preambule?

– Ovo je ključno pitanje. Ukoliko „jeftino“ prođu predložene ustavne promene, vlast će sigurno potezati za istim modelom kada je u pitanju Kosovo i Metohija ili članstvo u NATO alijansi. Podsećam da je skupština raspisala ovaj referendum, ali i naredne izbore. Ko bojkotuje referendum, ako ima trunku savesti, morao bi da bojkotuje i izbore. Bez obzira na politička opredeljenja moramo dići glas, pre svega, ovakvom donošenju odluka „ispod žita“ i tiho. Pokazivanjem karaktera 16. januara i zaokruživanjem NE, eventualnim obaranjem referenduma, pokazala bi se velika zrelost građana. Poruka bi bila poslata ne samo vlasti, već pre svega Evropskoj uniji. Nezavisnost i samostalnost se uvek više poštuju od podaništva i poltronstva, iako je ovo drugo lakše raditi u modernom vremenu. Pozivam Pančevce i Pančevke da uzmu učešće na referendumu i glasaju NE.

Sa Pančevcem Igorom Vukovićem, generalnim sekretarom Naprednog kluba, razgovarali smo o akutelnim političkim i društvenim temama. Povod je bio referendum za izmenu Ustava koji je 16. januara, a prvo pitanje šta se želi referendumom?