MARINIKA TEPIĆ o NIS-u u Peščari, Azotari, parlamentarizmu i Devenportu

Kao Narodni poslanik iz Pančeva interesovali ste se za dve pančevačke teme. Da krenemo od prve, čija je suština pravna osnovanost radova koje NIS obavlja u specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska peščara”. Postavili ste i poslaničko pitanje. Šta ste pitali, a šta vam je odgovoreno?

– Kao što je vama problematično, mislim i većini Pančevaca i građana Južnog Banata koji znaju šta za njih znači Deliblatska peščara, i za mene je to bilo problematično. A i ostalo je problematično nakon dobijenog odgovora. Koji je javan i vama ću ga kao novinaru ustupiti. Ja nisam zadovoljna odgovorom i ostaje mi samo da ga temeljnije proanaliziram da bih nastavila ciklus dodatnih pitanja na šta imam pravo. Iz ovog odgovora zaključujemo da zapravo Autonomna pokrajina Vojvodina, iako ima poverenu nadležnost u davanju saglasnosti za ovu vrstu radova i istraživanja, nije dala saglasnost NIS Gaspromnjeftu da nastavi istraživanja za koje je NIS imao saglasnost do kraja 2015. godine. Međutim, u prvostepenom odlučivanju nadležnog ministarstva u tom trenutku poništeno je rešenje Pokrajinskog sekretarijata. Odnosno, Ministarstvo je to koje je odobrilo NIS-u da nastavi sa istraživanjima. Ono što je meni sporno jeste deo iz obrazloženja Ministarstva, u kojem se navodi da se rok važenja može produžiti na zahtev nosioca istraživanja, dakle NIS Gaspromnjefta, podnošenjem zahteva za produženje pre isteka roka važenja rešenja. Znači, rok je isticao do kraja 2015. godine i vidimo po ovim papirima da je NIS podneo zahtev pre roka. Međutim, u obrazloženju rešenja piše i kako je prvobitnim rešenjem preduzeću NIS priznato pravo na produženje roka, navedenim rešenjem Pokrajinski sekretarijat mu je suštinski ukinuo stečeno pravo.

Znači Ministarstvo tvrdi da NIS ima stečeno pravo. Pa zato daje rešenje za istraživanja nafte i gasa koje Pokrajina odbija da izda.

– Ja bih rekla da u tom grmu leži zec. Najpre, priznavanje prava na produženje roka je priznavanje prava da se nešto uradi. Kada bi to išlo po automatizmu, onako kako neki laik može da zaključi iz ovog odgovora, to bi značilo da nosilac istraživanja, odnosno NIS uopšte ne mora da podnese zahtev. Čim se ovde predviđa da NIS može da podnese zahtev za produženje roka znači da on to mora i da uradi da bi iskoristio pravo koje mu je dato. To je prvi problem, a drugi problem je ovo što piše da mu je Pokrajinski sekretarijat ukinu suštinski ukinuo, a šta znači suštinski ukinuo – to u pravu ne postoji kao odrednica, neko stečeno pravo. Stečeno pravo je institut koji je po Ustavu prepoznat za osnovna ljudska prava i prava nacionalnih manjina. Ovo apsolutno nema veze sa tim institutom, niti postoji opravdanje u bilo kom zakonskom, a kamoli ustanovnom osnovu, tako da ja mislim da je ova interpretacija išla u skladu sa željom da se omogući istraživanje. Ja potpuno razumem potrebu i želju NIS-a da nađe naftu, potpuno razumem želju i nameru države da se ta nafta i nađe, jer je to i naš potencijalni produkt i novčani izvor. Međutim, ne u uslovima i ne u okruženju koje prvo krši druge propise koji su o zaštiti prirodnog dobra kakvo Deliblatska peščara jeste, i drugo ako to izaziva posledice ne samo ekološke nego i egzistencijalne na ljude koji tu žive. Mi vrlo dobro znamo, a kontaktirala sam i pokrajinske inspektore koji su bili na terenu i koji su nam potvrdili da ta istraživanja koja NIS sada sprovodi izazivaju takve vibracije da će ljudima pucati kuće.

Da, zovu ih i seizmičkim istraživanjima.

– Tako je. A tu odštetu sigurno niti će NIS da plati, niti će to uraditi prethodni ministar Bačević, koji je sada ambasador. Po meni ovo je najdiskutabilnije i mislim da u daljem radu treba toga da se držimo.

Šta ćete učiniti? Planirate li još neka poslanička pitanja ?

– Ja ću svakako nastaviti da postupam po ovoj temi. Samo mi treba nekoliko dana vremena da formulišem na način na koji je to pravno potrebno, a da nemamo pravni šamar koji nam nije u ovoj situaciji potreban, a u cilju izbegavanja adekvatnog odgovora. Čula sam i da je udruženje „Jelenak”, koje je potpuno opravdano životno zainteresovano da se ovaj problem otvori do kraja, došlo do saznanja da nisu zakonski osnovana ova istraživanja u zaštićenom području Deliblatske peščare.

NIS je i dalje u značajnom procentu državna kompanija. Predstavnici države učestvuju u upravljanju.

– Menja se taj odnos. Ali sigurno da i država Srbija ima ne većinsko, ali vlasništvo. Pa valjda se i ona nešto pita. Neka prava, u skladu sa proporcijom vlasništva postoje, i pitanje je kako se koriste. A druga stvar je menja se to i u samom kapitalu unutar NIS-a. Jer, iako se sve odavde koristi neka ulaganja postoje. Pa mi ne znamo, išla sam na sajt NIS-a pre neki dan, i nisam uspela da nađem podatak, iako se oni hvale da su izuzetno transparentni i jesu u odnosu na druge kompanije, ali nisam nigde našla zvanični podatak u kom vlasničko-suvlasničkom odnosu su naša i ruska strana.

U Pančevu, ali u Srbiji uvek je interesantna tema Južna zona, odnosno poslovanje i status krupnih fabrika u njoj. Vi ste jednim poslaničkim pitanjem premijeru pokušali više da saznate šta se događa oko Azotare. A gde Azotara tu je i Petrohemiji. Šta ste uspeli da saznate?

– Još uvek nisam dobila odgovor, pošto je zakonski rok 15 dana da se narodnom poslaniku pismeno odgovori, a to uskoro ističe, očekujem da odgovor stigne tokom sledeće nedelje. A pitanje sam uputila konkretno predsedniku Vlade Srbije, koji je u televizijskom intervjuu na RTS-u dva puta ponovio reč „skandalozno“ vezujući je za pančevačku Azotaru. Pa sam ja pitala šta je to skandalozno. Da on nas obavesti, naročito Pančevce, o čemu se tu zapravo radi. Jer njegova formulacija je bila da je skandalozno to što se dešava u pančevačkoj Azotari i da će on inicirati najverovatnije privatizaciju naše Azotare. I pošto ja tu zaista ne mogu da nađem ni početak ni kraj, a on kao neko ko je skandalizovao situaciju u jednom zaista privrednom gigantu, šta god mi mislili o poslovanju – mislim da je elementarna dužnost da nas obavesti o detaljima i kako je došao do te ocene i procene. I očekujem odgovor. Čim ga dobijem obavestiću vas.

Toj oceni za Azotaru prethodila je izjava premijera da će Petrohemiji biti otpisano 105 miliona, nije do kraja rečeno čega, duga. Poznato je da je Petrohemija veliki dužnik, ali poznato je da je u proteklom period zahvaljujući tržišnim uslovima dobro posluje i u srpskim okvirima ima relativno velike novčane rezerve.  

– Nisam tako dobro upoznata sa situacijom, a volela bih da budem. Ali nisam u situaciji da se oslanjam na jednokratne izjave. Volim da ispratim Istinomer koji nas često podseća na izjave najviših zvaničnika, nosilaca izvršne vlasti, koji su govorili i oročavali postupanja koja se zatim nisu desila. To je ta jednodnevna upotreba. Zato i tražim preciznije informacije. Ono što vi i ja možemo ovde danas da zaključimo biće bajato već do večeras. Ne zato što smo neobavešteni, već zato što su komešanja na političkoj sceni takva da imate potpuno nerealnu situaciju između onoga što se govori, i predstavlja da je naše stanje, i onoga čemu mi ne treba da verujemo sopstvenim očima. Dakle, svim kolegama u Skupštini samo kažem da izađu i prošetaju tri ulice niže i sve će im biti jasno. Neprimereno je da sa takvom arogancijom govorite o tome kako građani žive. Pa čak i Knez Mihajlovom da šetaju. Naravno, ako izuzmemo ovu prazničnu rasvetu koja je bila u tolikom iznosu da se sva deca koju lečimo SMS-ovima mogla poslati na lečenje u inostranstvo. Zato sve izjave uzimam sa rezervom i želim precizne odgovore. Jer te situacije u kojima imate zapetu na pogrešnom mestu ili bude pogrešna reč, pa onda vas parlamentarci prozivaju navodno, umesto da im podnosite račun. Nažalost sam parlament se pretvorio u eklatantan primer tabloidizacije zakonodavne vlasti. To zovem ubistvo parlamentarizma s predumišljajem. Jer tačno vidite postoji namera pozicionih poslanika da toliko degradiraju javni diskurs u Narodnoj skupštini i da budemo svedeni na tračeve, fotografije, gotovo rialitije… I da se onda zapravo ide na utisak da je samo izvršna vlast ta koja je zamišljena i zabrinuta nad sudbinom naroda, koja navodno jedina radi ozbiljan posao… To ubistvo parlamenta sa predumišljajem je jedan od najvećih grehova koji ide na teret poslanicima pozicije. Borimo se, koliko god možemo. I onda građani krenu sa poštapalicom kako smo svi isti, pa nismo. Nikada na to neću pristati. To sam rekla i ministru Dačiću koji je pričao o značaju dijaloga i pregovora, a mi nastali kao političke stranke pre 20 godina pozivajući na dijalog, a ne na zveckanje oružjem. Ja ne patim od kolektivne amnezije.

Pre par dana sedeli ste pored ambasadora Evropske unije u Srbiji, inače počasnog građanina Pančeva, da li ste ga pitali kada će u Pančevo? Kako je uopšte to izgledalo.

– Nisam ga pitala kada će u Pančevo. Mislim da ga u Pančevo pozivaju drugi. Nisam ja vlasna. Sigurna sam da se redovno sastaju i savetuju sa njim kako i grad Pančevo može da doprinese evropeizaciji ovog našeg geografskog lokalnog područja. A što se tiče sednice odbora, apsolutno sam ispravno postupila. Objavila sam to gde sam mogla, a proverljivo je i na jutjubu gde je snimak kompletne sednice, gde se može ispratiti kako je moje predsedavanje izgledalo i kako su se poslanici ponašali. Najveća primedba je bilo da izveštaja Evropske komisije nema na srpskom, a to se ne može obezbediti u odboru ili parlamentu ni nadalje. Postoji prevod na sajtu vladine kancelarije za evropske integracije, gde je naznačeno da je prevod nezvaničan, jer zvaničan može da obezbedi jedino autor teksta.

Kad se spominje forma, neretko je problem sadržaj.

– U to sam duboko uverena. Nisam sklona odbrani nacionalista, ali imali ste nastup poslanika Dveri i bitna razlika između njih i scenarija koji je izvršavala grupa SRS-a je da su Dveri želeli da čuju izveštaj. Rekli su šta su imali, želeli da čuju i hteli da posle izveštaju diskutuju. Za razliku od srpskih radikala koji su izvršavali scenario, po mom dubokom uverenju, da se izveštaj uopšte ni ne predstavi u parlamentu. I da ga tako svedemo na par pasusa u saopštenju Vlade Srbije. Tako da se isključi mogućnost parlamentaraca koji su šareniji u odnosu na unisonu Vladu Srbije da postave dodatna pitanja. I tako i dodatni komentari. Ambasador Davenport je bio spreman na pitanja. Mi ne glasamo o izveštaju, mi tu nikakvu odluku ne donosimo, čak ni zaključak. Izveštaj nije ni dužan da se nađe u parlamentu, on se i podnosi direktnom pregovaraču, a to je Vlada Srbije. Naša praksa je bila da uvek pozovemo visokog predstavnika EU, ko god on bio, da se izveštaj predstavi i narodnim poslanicima. U prvom redu zato što smo mi, poslanici, ti koji nadziremo rad izvršnih organa.

Razgovor 013: Marinika Tepić, narodna poslanica LSV-a u Skupštini Srbije