• Na današnji dan preminuo Mika Antić

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Na današnji dan, 24. juna, 1986. godine, preminuo je Miroslav Antić – pesnik, novinar, slikar, boem, večiti dečak svih detinjstava.

     

    Mnoge njegove pesme „uskočile“ su u školske čitanke, jer je Mika običnim rečima, prijemčivim deci, umeo da saopšti veliki životne istine. Pisao je pesme o ljubavima, snovima, odrastanju, prožete maštom, igrom i vedrinom, koje su istovremeno jako ozbiljne.

     

    A evo šta je Mika napisao o sebi…

     

    „Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama… Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca.
     
    Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije… Imam i neke nagrade i priznanja. Dve „Nevenove“. Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorišta. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napise bezbroj stranica. Recimo: uređivao list „Ritam“ ili uređivao Zmajev „Neven“…
     
    Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima.
     
    Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi „In memoriam“. I u svim ostalim svojim pesmama.“
     
     
    IN MEMORIAM
     
     

    Postoji jedan neverovatan gad koji se zove

    Miroslav Antić

    Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja

    Odela

    Sa mojom ženom leže u krevet na moje

    Rođene oči

    Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde

    Daleko u Lenjingradu

     

    I taj Antić što me je upropastio I kao

    Pisca I kao čoveka

    Dakle taj koji će na kraju leći u moju

    Sopstvenu grobnicu

    Pita me jedno jutro šta vam je boga mu

    Čoveče

    Izgledate mi nekako bolesni

    A šta se izvinite za izraz baš njega tiče

    Kako je meni

    I dokle mi je

     

    O meni se najlepše brinu oni koji me

    Ostavljaju na miru

    A on pere ruke mojom rakijom ima ključ od

    Mog ateljea

     

    Ljudi taj me tera da čitam knjige petlja sa

    Mojim plavušama

    Dere se u mojoj kući ogovara me svašta

    Laže

    Deca mi liče na njega a on nosi kravatu

    Brije se poznaje neke ljude radi

    Svako jutro se tušira pravi se da zna sve

    O zenbudizmu

    Prevodi knjige čini mu se da ima prijatelje

    Mom sinu zamislite svinjariju mome jedinom

    Sinu kupuje sladoled

     

    Bio sam mornar bežao sam ili odem na primer

    U Pariz

    Pokrijem se ćebetom preko glave pustim brkove

    A on me i tu pronađe u nekoj ulici Žolive

    U nekom bednom hotelu

    I vrati kući i rasplače me

     

    Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene

    A ne njega

    Više ga voli više mu veruje I on to još kako

    Koristi

    A on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojoj

    Ja dižem spomenik

     

    On je ta uvažena životinja kojoj ja pišem

    Biografiju

    Ovako popljuvan I sam I do krajnosti zgađen

    Sto moram da mu javno pozajmim oči I dušu

    I ono malo para koje sam jedva pozajmio

     

    Kad sam ja na primer skočio sa Petrovaradinske

    Tvrđave

    On je uskakao u đačke čitanke

    Kad me je doktor Savić lečio od alkohola

    On se pravio kao da ima neke veze sa filmom

     

    Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukam

    Pristajao je na kompromise cerekao se na

    Prijemima

    Primao je moje nagrade mešao se u moje snove

    Jedan licemer

     

    Jedan stvarni licemer

    Jedan provincijalac

    Jedan koji je trpeo sve ono što ja nikada neću

    Trpeti

    I koji sada tako fino žuri da crkne umesto mene

    Da bi umesto mene

    Svinja jedna

    Da bi umesto mene što pre jedini živeo

    Na današnji dan, 1986. godine, preminuo je Miroslav Antić – pesnik, novinar, slikar, boem, večiti dečak svih detinjstava.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Servisne informacije

    Deo Pančeva u subotu bez vode

    Zbog havarije na vodovodnoj mreži bez vode će u subotu, 14. decembra, od 9h ostati ulica Oslobođenja, od Stevana Šupljikca do Kneza Mihaila Obrenovića. […]