ISTINOČEŽNJA: Andrea Stojadinov – ponos Pančeva i Srbije

Iako su se neki začudili, po mom mišljenju, ako su išta pametno uradili poslednjih godina kao vlast u Pančevu, onda je to odluka da se Novembarska nagrada, našeg grada, dodeli Andrei Stojadinov.

Mlada Pančevka, od pre nekog vremena i zvanično, najbolja džudiskinja Starog kontinenta, do 23 godine, pre toga, već se ovenčala značajnim priznanjima, planetarno gledano, pa se slobodno može reći, ona je sadašnjost i budućnost svetskog sporta na tatamiju.

Imao sam nedavno priliku da sa njom razmenjujem misli, zato što sam na sajtu Praštanje uspeha, napravio intervju sa ovom devojkom (toplo preporučujem da pročitate šta je imala da kaže) i bilo mi je lako da uočim, nikada u svom životu, pa tako i u profesionalnom delovanju, nisam sreo osobu sa većim samopouzdanjem od nje. Meni je to bilo prvo simpatično, a zatim i impresivno. Ipak, njen optimizam, zasnovan je, ne samo na prethodnim rezultatima, koji je već čine jednom od najboljih na svetu, uopšte, već na činjenici da ima htenje da bude još bolja, zapravo, najbolja u svojoj kategoriji, džudiskinja do 48 kilograma.

Andrea Stojadinov je zaslužila prestižnu nagradu grada Pančeva, bez obzira na mladost, jer, ta dogma, da samo već ostareli i potpuno zreli ljudi zaslužuju visoko priznanje, već jednom mora otići u zaborav. Ličnost bi trebalo nagraditi kad to zasluži, a koliko ko ima godina, sekundarno je. Zato priznanje odlazi u prave  ruke.

Stojadinova je vesela i veoma dobra devojka, a osim velikih uspeha na tatamiju, širom planete, ona je i odličan student, što i te kako doprinosi kompletnom utisku, kad procenjujemo nečiji doprinos društvenoj zajednici. Njena vedrina, nije ni malo slučajna, zato što me veoma podseća na svoju majku Slađanu, koju nikada nisam video, a da nije bila nasmejana. Vedrina i duh, prosto, ne mogu se naučiti, pa je sasvim jasno, reč je o prirodi koja nikog ne ostavlja ravnodušnim.

Imala je Andrea svoje muke u dosadašnjoj karijeri, a najviše mislim na neugodnu povredu, baš pred Olimpijske igre u Tokiju, pa, mada je obezbedila učešće na najvećoj sportkoj smotri, nije otišla u prestonicu Japana. Osetila se seta u njoj zbog toga, ali, već sledeća misao opisuje njen karakter: „Sve ću da nadoknadim u Parizu, a zlatna medalja je sigurno moja“, rekla mi je nedavno i nagnala na razmišljanje, o veri, o sebi i koliko je bitno da čovek razume život na pravi način.

Andrea Stojadinov je ponos Pančeva i Srbije. Takvo dete bi trebalo da bude uzor svima koji streme cilju, ali da ga dosegnu samo radom i upornošću, a ne nedostojnim načinima kojima se potstiču mladi, u novo vreme. Ona nas uči-poštujte sebe, kako bi vas i drugi cenili.

Praštajte i dobra vam sreća!

Iako su se neki začudili, po mom mišljenju, ako su išta pametno uradili poslednjih godina kao vlast u Pančevu, onda je to odluka da se Novembarska nagrada, našeg grada, dodeli Andrei Stojadinov.