ISTINOČEŽNJA: Mile Gačić

Odmah da pojasnim. Kod junaka ove priče, nema simulacije života. U svemu odan, deci i fudbalu-najviše. Mileta poznaje celo sportsko Pančevo, međutim, svojim angažmanom, poslednjih godina, stekao je prijatelje širom Srbije, čak, i mnogo dalje. Nije to slučajno.

Pre nego što će osnovati Fudbalsku školu „Voja Gačić“ u spomen na oca Voju, legendarnog navijača Partizana, osebujnu ličnost, nažalost, već dugo nije sa nama, i kakva se više ne rađa, Mile je i sam igrao fudbal u gradu na Tamišu i okolnim mestima. Ipak, sad mi je taj deo karijere u drugom planu, zato što želim da naglasim nešto drugo. Naime, odolevati toliko godina svojim načinom razmišljanja, bez resursa, veće podrške, materijalne i svake druge, a, ipak, uvećavati uticaj, kroz mnoge selekcije u klubu, svakako je za pohvalu i detaljniju analizu.

Ostale tekstove Rorine „Istinočežnje“ možete pročitati OVDE.

Mile, sa suprugom Sandrom, uz nesebičnu pomoć roditelja čiju decu svakodnevno, sa izabranim trenerima animira, već je ostavio trag. Njegova deca, da to tako kažem, imaju mnogo uspeha na turnirima koji se održavaju širom Srbije. Stil da se stalno putuje i igra, Gačićeva je filozofija koja daje rezultat. Posebno, sad želim da istaknem i njegov tradicionalni, godišnji turnir, koji je i ove godine, bez obzira na poznatu, neprijatnu situaciju sa Covid-19, privukao veliku pažnju. Taj magijski mentalitet, da okupi i organizuje veliku sportsku priredbu, sasvim sigurno, ne može svako, posebno, kad je reč o malom broju ljudi koji je uključen u samu organizaciju i prepremu tog događaja. Ipak, njegov koncept donosi uspeh, pa je tako bilo i sredinom jula, kad je turnir i održan.

Mile ne posustaje. Energetski superioran, u odnosu na mnoge koji se bave istom delatnošću, oseća se i njegova ljubav prema tome što dela. Briga za decu, darovitost da im, na neki svoj način, približi igru, samu tu percepciju druženja, za pohvalu je. Zato ga sad i pominjem.

Kod njega nema basnoslovnog ulaganja, mada ima sve selekcije koje bi jedan FK trebalo da ima, čak, sprema i seniorski pogon, a devojke već uveliko nastupaju. Često i sam pomislim, kako mu sve uspeva? Odanost roditelja prema njegovoj ideji stvaranja, makar ja tako razmišljam, donosi mu mir i sugirnost, ali, zabrinjava što briga nekog ko bi trebalao da vodi računa i o ljudima i njihovom angažmanu, kakav je Miletov, izostaje. On, sam, svestan da će se teško nešto promeniti, uzda se najviše u sopstvenu moć, da radi još bolje i jače.

Prema Miletu Gačiću mnogi gaje simpatije i poštuju sve što je do sad uradio sa FK „Voja Gačić“. Taj postavljen temelj garancija je da ima prostora da se dalje zida, planski i sa merom. U narednom periodu, kad bi trebalo dosta toga da sazri, od ideja do načela, mogli bi se nadati novim uspesima ovog sportskog radnika kakvih je sve manje u Pančevu. Neka bude sve na dobrobit dece i pravih ljudi.

Praštajte i dobra vam sreća!

Slobodan Rora Damjanov

Odmah da pojasnim. Kod junaka ove priče, nema simulacije života. U svemu odan, deci i fudbalu-najviše. Mileta poznaje celo sportsko Pančevo, međutim, svojim angažmanom, poslednjih godina, stekao je prijatelje širom Srbije, čak, i mnogo dalje. Nije to slučajno.