ISTINOČEŽNJA: Milica Sekulović

Eto, da mi kažete, opišite mladu Pančevku, Milicu Sekulović, gimnazijalku, džudiskinju, rvačicu, jednu od najboljih koje Srbija ima, u mlađim kategorijama, ćerku, sestru, drugaricu. Lako bih to uradio, čak u jednoj rečenici. Dovoljno je da kažem-posebna jednostavnost.

Upoznao sam je zahvaljujući njenom ocu, Marku, prvom operativcu DžK Tamiš, po mom mišljenju, trenutno, najbrže rastućem sportskom kolektivu u gradu na Tamišu. Kad su se sumirali rezultati od prošle godine, junakinja ove priče, po svim potrebnim parametrima, bila je najbolja juniorka Pančeva. Sa tom referencom, zaslužila je da je, makar ovdašnja javnost bolja upozna. To je bila očeva uloga, da sa njom dođe na razgovor sa mnom, za jedan drugi medij, gde sam je naširoko i nadugačko predstavio.

Svideli su mi se, prvo, stavovi ove mlade sportiskinje. Kad je progovorila o osobama koje joj znače, koje mogu pozitivno da utiču na nju, kao i sopstveni razvoj, odmah je spomenula Andreu Stojadinov. Tako, shvatio sam, čvrsto je nazemlji, uzori su joj iz stvarnog života. Ona se kloni svega što je oko nje previše, od pojava do nametanja mišljenja. Mladost uvek traži svoje, da se tako izrazim, ali, njena posvećenost, svemu što radi, daje joj za pravo, u skoro svakom postupku. Elem, ostavila je snažan utisak na mene.

Kad sam nedavno posetio DžK Tamiš, malo pre nego što će proslaviti 1. rođendan, gledao sam je u sali za trening, sa drugarima. Plivajući tatami, za nju je prirodni resurs, koristi ga kao bilo šta u svojoj kući. Možda ćete se začuditi, odkud devojke u džudou, zar to nije suviše grub sport za mlade dame? Ne, sasvim bi pogrešili. Njihova odvažnost, snalažljivost, način kako padaju i ustaju, neka posebna elegantnost, lako bi vas razoružala, kad pomislite na destrukciju.

Milica nije samo veoma dobra džudiskinja. Ona se odlično snalazi i kao rvačica. Taj, pomalo zaboravljen sport, neguju u ovoj sportskoj družini, pa ne čudi što su i rezultati vidljivi. Sekulovićeva je u svojoj dobi i težinskoj kategoriji, u samom srpskom vrhu, a takva referenca, svima godi.

Pre neko veče, sasvim slučajno, sreo sam Marka ispred pančevačke Gimnazije „Uroš Predić“. Kaže mi: „Čekam Milicu, pa ide za Beograd, na zajednički trening sa Crvenom zvezdom“. Bilo je, skoro 20h, pomislio sam, auu, pa ceo dan je, em u školi, em na treningu. Eto i nje. Pozdravila se i sa osmehom sela u očev auto, kako bi nastavila svoju dnevnu avanturu. Zato će ovo dete i svako sličan njoj-uspeti. Znan je cilj, a to je pola uspeha.

Milica Sekulović je nadolazeća stvarnost.

Praštajte i dobra vam sreća!

Eto, da mi kažete, opišite mladu Pančevku, Milicu Sekulović, gimnazijalku, džudiskinju, rvačicu, jednu od najboljih koje Srbija ima, u mlađim kategorijama, ćerku, sestru, drugaricu. Lako bih to uradio, čak u jednoj rečenici. Dovoljno je da kažem-posebna jednostavnost.