ISTINOČEŽNJA: Miroslav Kanjevac

Pre nego što će postati poznati košarkaški trener, prvo u Profikoloru, kao pomoćnik Janku Lukovskom, i drugima, pa sam voditi Profi D, do najvišeg vrha u ovdašnjoj košarci, i Starom kontinentu, potom, radeći u elitnim srpskim klubovima, kao strateg ženskih klubova, Miroslava Kanjevca sam upoznao kao vrlo finog i pristojnog momka.

Njegov talenat da znanjem i energetski, svoje misli uputi košarkašicama, tokom treninga ili na utakmici, dobiće na značaju tek u narednim godinama, kad jednom, neko bude sabirao sve titule, priznanja i sjajne momente, kojima je dao lični pečat. Takvo smo društvo, niti pamtimo, niti znamo da se radujemo tuđoj sreći, ali, u vezi sa Kanjom, kako većina nas zove ovog stasitog Pančevca, postoji jedan rekord, za koji smelo trvrdim, nikad, ili baš dugo neće biti dostignut.

Pogledajte  ovde o kome je sve Rora pisao „Istinočežnju“.

Reč je o tome da je junak ove priče, sa pionirskim, kadetskim, omladinsim i seniorskim timom, koji je vodio, bio prvak svoje zemlje. Koliko je vas znalo za ovaj podatak? Ipak, Kanjevac se mnogo ne eksponira. Od kad ga znam ima neki svoj ritam. U govoru, hodu, delanju. Miran, racionalan, ali pouzdan. Naravno da i dalje radi. U Vršcu. Mislim da se ne varam, cigarete su mu i dalje velika strast.

Sate, bolje reći dane, proveo sam s njim u društvu. Svakako, košarka je uvek bila u prvom planu. Često me je upućivao na ljude koji bi na bilo koji način mogli da doprinesu podizanja rejtinga mog sajta „Praštanje uspeha“, a neretko, dešavalo se da me upozna sa asovima srpske košarke. Tako, jedan od boljih intervjua koje sam uradio, a odnosi se na Jelenu Bruks, nekada Milovanović, i njegovo je delo, zato što me je spojio sa našom sjajnom sportiskinjom. Ne zaboravlja se to.

Pisao sam i ranije o Miroslavu, zato što zaslužuje. On već godinama radi u OKS Pančevo, kao generalni sekretar, ali, ne odustaje od košarkaške pedagogije. Ako ste ga sreli poslednjih dana, i dalje je markantan, bez viška kilograma, kao što je bio kad sam ga prvi put video. Mada, obožava slatko. Kanjevac je oženjen, a njegovi sinovi su, takođe, u košarci. Nije lako nositi poznato prezime, ali, koliko znam, momci su sami, na sebi znan način, prokrčili put ka onome što su želeli. Tata je samo stajao sa strane i bio roditeljska podrška. Ništa više. E, to je uspeh.

Meni je dragoceno što sa Miroslavom ne moram da se viđam svakodnevno, čak, retko, ali sam siguran da će se već posle prvog zvona na telefonu, javiti. Vaspitan je da bude uvek tu, zato što naša generacija ne zna za kalkulisanje. Ovekovečili smo mnoge trenutke, zajedno. Više je bilo lepih i srećnih. Danas, kao da ne umemo da se radujemo, i čekamo nešto veliko, da bi bili zadovoljni. Možda zato, što je potrebna zrelost za tako viskok nivo. A Kanja ga je dosegao.

Praštajte i dobra vam sreća!

Pre nego što će postati poznati košarkaški trener, prvo u Profikoloru, kao pomoćnik Janku Lukovskom, i drugima, pa sam voditi Profi D, do najvišeg vrha u ovdašnjoj košarci, i Starom kontinentu, potom, radeći u elitnim srpskim klubovima, kao strateg ženskih klubova, Miroslava Kanjevca sam upoznao kao vrlo finog i pristojnog momka.