ISTINOČEŽNJA: Nenad Jović

Kad god pomislim na nekad uspešnog plivača pančevačkog Dinama, kasnije, ništa manje vrednog trenera, i utemeljivača triatlona u Jugoslaviji, po glavi mi se vrzmaju dva primera koliko mi, kao Pančevci, ne poštujemo svoje najbolje sugrađane, a sad najviše mislim na one, koji su mogli i mogu, da utiču na razna postavljenja u gradskoj sferi.

Sve ću da vam obrazložim, ali, prvo, da predstavim Jovića, svog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika. Rekoh bio je plivač, ali ga ne pamtim najbolje iz tog perioda, zato što sam ja završavao karijeru u tom klubu, kad je on počinjao da biva među najboljima u našoj zemlji. U trenerskom smislu, ostavio je i još uvek ostavlja ozbiljan trag i samo oni zluradi i nepošteni, mogu da se ne slože sa mojim mišljenjem. Nažalost, otišao je iz PK Dinama, posle godina ozbiljnih rezultata, ali, neka o tome misle oni koji ga nisu hteli. Da vas podsetim i na njegove mnogobrojne uspehe u triatlonu, a bitnost se ogleda i u činjenici da je reč o čoveku koji je među prvima u Jugoslaviji, na pravi način promovisao, pa uzdigao, u to vreme, ne baš poznat sport u našoj zemlji. Ipak, ima nešto više, kad je reč o Neši. Pre svega, bar po mom mišljenju, reč je o mnogo dobrom čoveku. Ne zna nikog kome nije pomogao ili izašao u susret, to mogu da posvedoče mnogi Pančevci.

Lično, zahvalan sam mu na mnogim stvarima. Učinio mi je dosta toga privatno, posebno u vezi sa mojim Dukijem (naučio ga da pliva), ali, ono što pamtim i to nikada neće prestati, jeste njegova, presudna uloga tokom izrade kapitalnog projekta-Budi plivač, kojeg smo realizovali pre desetak godina i izazvali veliku pažnju javnosti, u čitavoj Srbiji. Tim primerom mi je pokazao i svim drugima, svoju stručnost, entuzijazam i strastvenost prema sportu koji obožava, a ja sam mu zahvalan na pomoći.

E, sad da se vratim na početak ovog teksta i još nešto pojasnim. Zašto su se neki ogršili o Jovića? Mogao je, po znanju i obrazovanju, u oblasti sporta, u Pančevu, da bude šta želi, od profesionalnog trenera, do funkcionera i sve bi to radio za lepotu lepše, od drugih, na dobrobit nas, njegovih sugrađana. Ipak, kome se danas sviđa čovek sa stavom, koji razmišlja svojom glavom i ne dozvoljava da bude manipulisan. Da dodam, kad je tako, Jović je svesno, pristao da radi mnogo manje cenjen i plaćen posao, jer, kako znate, od nečega se u Srbiji mora živeti. Na drugoj strani, nikad ga nisam čuo da zbog toga kuka. Nije me ni jednom zvao da mu pomognem, ovako, medijski, da ukažem na tu nepravdu, nanasenu mu. Redak čovek.

Nenad Jović već nekoliko godina ima svoj PK Sparta. Radila je sa njim Jovana Bogdanović, jedna od najboljih srpskih plivačica, a uspešno odolevaju i veteranke i veterani, koji se u svojim kategorijama, u Srbiji, ističu kao najbolji. To, negovanje tradicije, zdravog duha i potenciranje istih, nešto je što retko ko primenjuje u ovo, moderno vreme. Nisam već neko vreme video Nešu, zato što sam prestao da odlazim u Halu sportova u Pančevu, gde je njegovo radno mesto. To ne znači da ne mislim na njega, a ova rubrika, njemu posvećena, dokaz je za to. Tako će biti doveka.

Praštajte i dobra vam sreća!

Kad god pomislim na nekad uspešnog plivača pančevačkog Dinama, kasnije, ništa manje vrednog trenera, i utemeljivača triatlona u Jugoslaviji, po glavi mi se vrzmaju dva primera koliko mi, kao Pančevci, ne poštujemo svoje najbolje sugrađane, a sad najviše mislim na one, koji su mogli i mogu, da utiču na razna postavljenja u gradskoj sferi.