Sastao se „fudbalski komitet“ velikih, oni su pomislili najvećih klubova na planeti, da uradi nešto, što za preko sto godina, od kad se igra na zelenom travnatom pravougaoniku, nikom nije pošlo za rukom. Da otmu fudbal od sirotinje i igraju ga samo za elitu.
Sve više izgleda, glavni u priči je Florentino Perez, kontroverzni španski biznismen, čovek, uključen u razne nefudbalske rabote na Iberijskom poluostrvu. Pomislio, jednom moćan, uvek će ostati tako. Okupio oko sebe, slične, maštovite i uglavnom, uvek gladne novca. Da naprave „Superligu“ u fudbalu. Njih 12?
Pod velom tajni, nekako u ponoć, kao da do sad nisu naučili da te, „kasne skupštine“, ili kako god ih nazivali, nose nesreću samu po sebi. Elem, ono što su izskreirali, mada, pre će biti da su hteli probni balon da puste u javnost, brzo se obrušilo, kao kamenje po putu, posle obimnih kiša. Od pre nekoliko dana, kad je, na početku, sve, mislimo po njih, izgledalo kako je i zamišljeno, do danas, kad, jedan po jedan, fudbalski gigant, pod pritiskom, najviše navijača, ali i javnosti uopšte, odustaju od priče, sve je jasnije zašto se, zapravo i krenulo u ovu avanturu.
Kad pogledate, prvo Real, a zatim i skoro svi drugi, u velikim su finansijskim problemima. Madriđani su već neko vreme u rekonstrukciji „Santijago Bernabeua“, sa višemilionskim iznosima. Bez publike, nekako skrajnuti, polako, ali sigurno, i sponzori gube interesovanje, plus Covid-19. Barselona, svake godine „prodaje“ Mesija, jer, nema više dolara (svi štede na platama igrača i transferima), ali ne sme da ide do kraja. Kao „Superliga“ bi im donela spas. I tako redom.
Prvo su, što je i bilo očekivano, reagovali iz kolevke fudbala. Mislimo na Englesku. Murinjo je protestom skrenuo pažnju u svom Totenhemu, pa dobio otkaz. Bio je to okidač i za Čelsi, pa tako redom. Anjeli, prvi čovek Juventusa, to više, od juče, nije. Raspad sistema. Ispadoše Bajern i PSŽ najumniji, što i ne čudi, jer ekonomski, najbolje i stoje među velikanima. Definitivno, priča nije prošla.
Interesantno je, kako su UEFA i FIFA reagovali, jer sve je išlo mimo krovnih fudbalskih organizacija. Jako su stali iza fudbala, odbacujući, kao elitu, sa rigidnim kaznama, poput izbacivanja iz nacionalnih prvenstava ili ne učestvovanja igrača na najznačajnijim takmičenjima, u dresu reprezentacije. Učinili su šta je do njih, ali, zaista, pokretač propasti ove sulude, bar za većinu poklonika fudbala ideje, jeste, običan narod, da ne kažemo sirotinja.
Ovaj probni balon, sasvim sigurno, nisu naduvali Peres i kolege. Zašto to tvrdimo? Jer, koliko god da je neko moćan u svetu fudbala, uvek se iza toga krije politika. Fudbal, kao nadigra, trebalo je da posluži, za primer, postoje mnoge druge varijante i projekti moćnika, koji su umislili da vode planetu. I, dogodio se narod, uvek potcenjen i prepušten samom sebi. Ipak, ovog puta, ujedinio nas je fudbal. Bogatima, koji su trenutno siromašni, pa su videli priliku da „maznu laku lovu“ ostaje da se sete nečeg manje opasnog, kako bi ostvarili svoje megalomanske ideje. Živeo fudbal. Bravo sirotinjo!
Sastao se „fudbalski komitet“ velikih, oni su pomislili najvećih klubova na planeti, da uradi nešto, što za preko sto godina, od kad se igra na zelenom travnatom pravougaoniku, nikom nije pošlo za rukom. Da otmu fudbal od sirotinje i igraju ga samo za elitu.