MARJAN LUKIĆ – profesor i triatlonac

Marjan Lukić je, kako sam kaže, pre svega profesor fizičkog vaspitanja  Takođe je triatlonac-takmičar i sekretar Triatlon kluba Tamiš. Rođen je 1975. godine. Do tridesete godine živeo je u Omoljici. Radi već četrnaest godina u Tehničkoj školi „23. maj“. U pančevačkim školama predaje još od studentskih dana.

Marjane, koliko se dugo baviš triatlonom?

Triatlonom se aktivno bavim poslednjih šest-sedam godina. Kako takmičarski tako i kao sekretar TKT. S tim da za triatlon znam dosta dugo jer su najpoznatiji pančevački triatlonci Vlada Savić, Đorđe Pušičić i Kosta Mirković moji drugari sa fakulteta. Zajedno smo studirali i ja sam povremeno sa njima trčao. Zajedno smo trčali beogradske polumaratone, plivao sam u terminima triatlon kluba kao rekreativac, tako da sam triatlonsku priču  poznao pre petnaestak godina.

Iz kog sporta si „došao“ u triatlon?

Kao svaki „difovac“ prošao sam sve loptaške sportove. Igrao sam i trenirao fudbal, košarku, rukomet kao klinac. Sport je deo moje porodice – moja majka je takođe nastavnica fizičkog vaspitanja, otac je bio aktivni sportista, brat difovac. Sport je bio deo odrastanja.

Za relativno kratko vreme si postao vrlo uspešan triatlonac.

Da. Da li je to zbog malo slabije konkurcije ili zbog nekog mog sportskog pedigrea, u svakom slučaju dosta sam uspešan u svojoj starosnoj kategoriji. Imam dve titule prvaka Balkana, 2013. i 2015. godine, nekoliko međunarodnih trka na kojima sam više nego pristojno bio plasiran.

Kako izgleda tvoj dan?

Radi se dosta, trenira se dosta i to daje rezultate. Triatlon je takav sport – ako ga ozbiljno shvatiš i doživiš, postane deo svakog radnog dana. Ustaje se rano, odradi se trening, odrade se poslovne obaveze ili kakve se već obaveze imaju, ostane nekada vremena i da se predveče uradi još jedan trening, ako je to po planu. Rad se na kraju isplati nekim rezultatima.

Triatlon je izuzetno težak sport. Kako čovek da pobedi samog sebe?

Težak je. Fizički je kompleksan, sastoji se iz tri različite discipline, međutim to ga čini i zanimljivim, pa se taj fizički napor neutrališe tom nekom zanimljivošću. Konkretno, jedna nedelja u triatlonu se sastoji od 6 do 8 treninga, tri različite discipline, tako da se ne desi kao plivačima ili atletičarima, svakog dana radiš jedno isto – brojiš pločice u bazenu, što bi rekli plivači ili brojiš krugove što bi rekli atletičari. I ono što ja mislim da je karakteristika našeg kluba, ekipa je prilično zanimljiva, ljudi koje srećeš, s kojima treniraš nisu obični ljudi. Kad se trči priča se o zanimljivim stvarima. Ta zanimljivost i nepredvidivost triatlona utiče da se taj fizički napor lakše podnese.

Kad smo već kod kluba, zanima me kako sve to funkcioniše?

TKT važi za jedan od uspešnijih i dugovećnijih klubova u gradu. Već 25 godina postojima, svake godine imamo bar jednog državnog prvaka i najbrojniji smo klub u državi. Za razliku od drugih klubova, mi nemamo jednog čoveka koji vodi klub i od koga sve zavisi. Funkcionišemo na principu upravnog odbora i sekretara. Pored mene kao sekretara, postoji upravni odbor koji čini petoro ljudi i nikada odluke ne donosi jedan čovek, što mislim da je dobro. Svako iznese svoje ideje i u odnosu na mogućnosti sprovedemo te ideje. Što se tiče finansiranja najviše zavisimo od gradskog Sportskog saveza, a dobri rezultati i dobar rad su prepoznati, ali svejedno mi svake godine napišemo dobar projekat, svake godine sredstva koja dobijemo potrošimo na pravi način. Najveći deo sredstava koja dobijemo od grada mi potrošimo na razvoj samog kluba i triatlona. Imamo mnogo mladih takmičara koje privučemo tako što im organizujemo plivačke treninge, biciklističke treninge, vodimo ih na trke, na kampove i to je njima zanimljivo. Tu su bitni bivši članovi koji postaju prijatelji kluba, jer ko jednom uđe u triatlon klub ostaje zauvek. Ima dosta bivših članova koji nam sada kao uspešni poslovni ljudi i prijatelji kluba pomažu.

Znaju li tvoji učenici čime se baviš?

Vremenom saznaju. Pre svega jer ja radim na promociji triatlona. Kada sam počinjao da se takmičarski bavim triatlonom, dosta njih nije ni znalo šta je to. A sada imam đake kojima predajem i koji su kod nas u klubu.

Marjan Lukić će se u subotu tamičiti na pančevačkom avkvatlonu. Pre nego što startuje, Marjana Lukića čeka organizacija takmičenja. Kada je takmičenje u Pančevu, on nema pravo na onu psihičku pripremu pre starta. Mora da uradi poslove oko organizacije. Nama preostaje samo da mu poželimo mnogo sportske sreće i dobar rezultat.

Marjan Lukić je, kako sam kaže, pre svega profesor fizičkog vaspitanja  Takođe je triatlonac-takmičar i sekretar Triatlon kluba Tamiš. Rođen je 1975. godine. Do tridesete godine živeo je u Omoljici. Radi već četrnaest godina u Tehničkoj školi „23. maj“. U pančevačkim školama predaje još od studentskih dana.