PANČEVO: Andrea i Aleksa Stojadinov – sestra i brat na putu uspeha

Andrea i Aleksa Stojadinov čim su stali na noge i kada im je korak očvrsnuo zakoračili su na strunjaču i od nje se još uvek ne odvajaju.

Aleksa je rođen 1997. godine i sa pet su ga roditelji odveli u džudo klub Dinamo, jer je bio živahno dete sa viškom energije. Brzo je otkrivao tajne ovog sporta i radovao se svakom treningu. Andrea je tad imala dve godine i posmatrala je njegove vežbe. Ubrzo je i ona poželela da se prevrće po strunjači i da uči džudo zahvate. Bila je mala i mršava, ali imala je veliku želju da krene stopama starijeg brata.

Aleksa je stigao do kadetske reprezentacije sa kojom je 2011. godine na Balkanskom prvenstvu osvojio srebrnu medalju, ali česte povrede mu nisu dozvolile da pokaže sve što zna. Stasala je u međuvremenu njegova sestra Andrea koju je počeo da trenira 2016. godine, jer kako kaže  najbolje on zna šta joj treba i odlučio je da se posveti njenoj karijeri. Već te godine na Evropskom prvesntvu u Finskoj Andrea osvaja 3. mesto i tad su shvatili da su odličan tandem. Iz Dinama gde su učili od najboljih odlaze u Crvenu zvezdu – Andrea kao takmičar, a Aleksa kao trener mlađih kategorija.

Andrea Stojadinov je do sad osvojila 10 medalja na evropskim prvenstvima, 2 na svetskim i 3 medalje na grend slemovima. Evropska džudo asocijacija proglasila je  2020. godine  Andreu za najbolju juniorku, a od Olimpijsog komiteta dobila je specijalno priznanje za veliki doprinos u afirmaciji ovog sporta. Ovog meseca na Evropskom prvenstvu u Budimpešti za mlađe seniore do 23 godine posle 4 borbe koje je ubedljivo dobila iponima osvojila je zlatnu medalju. Ostaje žal što je zbog povrede propustila učešće na Olimpijskim igrama u Tokiju, ali raduje što se uspešno oporavila i kao veliki veliki sportista nastavila dalje istim putem uspeha:

–   Ovo je za mene najlepši sport, zahvaljujući njemu već sam obišla skoro čitav svet. Na strunjači smo svi veliki protivici, ali kad se meč završi svi se lepo družimo, bez obzira ko je odakle. Zahavljujući džudou stekla sam mnogo prijatalje i gde god da odem imam kod koga da svratim i to je nešto najlepše što sport donosi. Medalje su samo znak jednog uspešnog i mukotrpnog rada, ali i da ih nema meni bi bilo lepo – kaže Andrea.

Aleksa je sad prati na takmičenjima, priprema je za borbe i opušta pred svaki meč i zajedno im je mnogo lakše da ostvare sve svoje planove:

– Džudo je kompleksan sport, pojedinačan gde sam o svemu odlučuješ. Koliko mu daš-toliko će ti se i vratiti. On te nauči pravim vrednostima, stekneš pristojno sportsko vaspiptanje i radne navike i to ostaje zauvek čime god se neko kasnije bavi.Lepo je biti deo jedne ovakve priče, jer sportsko okruženje najviše prija , a utiče i na bolje zdravlje – zaključio je Aleksa.

Kao potvrdu dobrog rada Andrea Stojadinov je iako ima tek 21. godinu dobila i Novembarsku nagradu grada Pančeva i kako ističe to je veliko priznanje za čitavu njenu porodicu.

Andrea i Aleksa Stojadinov čim su stali na noge i kada im je korak očvrsnuo zakoračili su na strunjaču i od nje se još uvek ne odvajaju